Установа за културу „Перо Косорић” Соколац основана је Одлуком СО Соколац, 26. маја 1994. године, издвајањем из оквира Народне библиотеке Соколац. Годишње програмске задатке ова установа реализује у складу са трајно дефинисаним Програмом рада који обухвата сталне програмске активности, традиционалне програмске активности, датумом утврђене манифестације и укључивање у програме других институција и удружења. Установа је рад започела и напредак стицала у најтежим временима, када је усљед недостатка стабилне егзистенције грађана мањкало осјећаја за културу. Међутим, захваљујући непресушној енергији и ентузијазму Јелене Дундић, некадашње директорице, Установа је постала отворена за све позитивне потребе институција, удружења и грађана општине Соколац. Данас је на руководећој позицији Ирена Шућур.

ЗА ПОЧЕТАК НАМ РЕЦИТЕ КОЈЕ СУ ТО ТРАДИЦИОНАЛНЕ ПРОГРАМСКЕ АКТИВНОСТИ?

Шућур: Реализујемо девет традиционалних културно-забавних манифестација у току године и то: Светосавске свечаности, Васкршње свечаности, Ђурђевдански уранак, Видовданске свечаности, Госпојинске вечери културе, Дани остваривања дјечијих права и жеља – Недјеља дјетета, Никољданске свечаности, Дани дјечије радости, Традиционална новогодишња журка под називом „Чекајући Деда Мраза“. С обзиром на то да бих имала јако много тога да говорим о свакој појединачно, издвојићу само неке. У оквиру Светосавских свечаности Светом Сави у помен Установа организује духовну академију која окупља пјеснике Сарајевско-романијског поднебља, Србије и ЦГ, као и наше младе пјеснике, ученике основне и средње школе из Сокоца. У склопу програма учествује и хор, пјевачка друштва, фрулаши и гуслари. Никољданска свечаност се реализује организовањем сценског приказа проласка Светог Николе улицама града, уз дружење са малишанима и подјелу симболичних никољданских дарова. Тада приређујемо и Никољданску радионицу.

КОЈУ ДАТУМСКУ МАНИФЕСТАЦИЈУ ИЗДВАЈАТЕ КАО НАЈЗНАЧАЈНИЈУ И ЗАШТО?

Шућур: Издвојила бих „Госпојинске вечери културе“ као најзначајнију духовно-културно-туристичку манифестацију која је под називом „Теби Горо Романијо“ уврштена у ред најзначајнијих манифестација града Источно Сарајево и обиљежава се сваке године 10. и 11. августа у порти манастира Светог Георгија на Равној Романији. Манифестација окупља велики број културно-умјетничких друштава, пјевачких група из свих крајева, као и многобројна удружења која раде на очувању традиције Гласиначког краја. Овај догађај, кроз своје програмске садржаје, уједно промовише и потенцијале природних ресурса туристичко-угоститељске понуде града Источно Сарајево.

ТОКОМ ДУГОГОДИШЊЕГ РАДА СТЕКЛИ СТЕ БРОЈНЕ САРАДНИКЕ. ПОМЕНИТЕ НАМ НЕКЕ ОД НАЈВАЖНИЈИХ?

Шућур: Ту су прије свега јако успјешне сарадње са Позориштанцетом „Маслачак“, Машиним београдским позориштем и многим другим самосталним умјетницима из наше земље и региона. За наш рад веома је важна сарадња са низом међународних организација које дјелују у БиХ, као што су: USAID, PRO-Budućnost, WORLD-WISION, UNDP, KARUNA, MREŽA MIRA и многе друге са којима смо имплементирали разне пројекте. Захваљујући њима, одржали смо много едукативних радионица са дјецом, вјерских манифестација, као и радионица у природи са волонтерима и аниматорима, а имали смо прилику да у оквиру више пројеката посјетимо друге мултиетничке средине са дјецом као и највећи „Дјечији фестивал мира“ у Сарајеву.

КОЛИКО ЈЕ ПАНДЕМИЈА ИЗАЗВАНА ВИРУСОМ КОРОНА УТИЦАЛА НА РАД УСТАНОВЕ ЗА КУЛТУРУ „ПЕРО КОСОРИЋ“?

Шућур: Упркос пандемији, ми смо све вријеме радили, првенствено путем онлајн радионица и уз придржавање прописаних мјера републичких органа. Онлајн радионице су одржаване у склопу пројекта са Мрежом мира и Удружењем „Каруна“ у који су ево већ трећу годину укључени млади из више градова БиХ. Истакла бих, такође, пројекат који смо реализовали у периоду пандемије, а односи се на унапређење пољопривреде, с циљем да се људи окрену здравом начину живота .

У ПОЖАРУ КОЈИ СЕ ДОГОДИО 2011. ГОДИНЕ, ЗГРАДА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ЈЕ СКОРО У ПОТПУНОСТИ ИЗГОРЈЕЛА. ДО САДА ЈЕ БИЛО ВИШЕ РАЗГОВОРА И ПЛАНИРАНИХ АКТИВНОСТИ ВЕЗАНИХ ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ ОБЈЕКТА. ПОСТОЈЕ ЛИ НЕКЕ ИНДИЦИЈЕ ДА ЋЕ СЕ ЈЕДНОГ ДАНА НЕШТО УРАДИТИ ПО ТОМ ПИТАЊУ?

Шућур: Тај догађај је оставио несагледиве посљедице – потпуно уништење објекта кино-сале, заједно са канцеларијским простором Установе. Уништено је деценијско улагање и труд запослених у овај објекат, а он је једно од најстаријих здања нашег града и један од ријетких објеката наше културне баштине. Колико сам упућена, постоје индиције да ће се у наредном периоду реализовати пројекат који подразумијева изградњу Градске куће што би уједно значило и оспособљавање просторија неопходних за рад Културног центра.

ДА ЛИ ЈЕ ТО УЈЕДНО ЈЕДАН ОД ВЕЋИХ ПРОБЛЕМА КОЈИ РЕМЕТИ РАД УСТАНОВЕ, И ПОСТОЈИ ЛИ ЈОШ НЕШТО ШТО БИ ТРЕБАЛО РИЈЕШИТИ У ЦИЉУ ПОБОЉШАЊА УСЛОВА ЗА РАД?

Шућур: Велики проблем нам представља недостатак адекватног простора за реализовање наших програмских активности. Сналазимо се захваљујући разумијевању других установа које нам излазе у сусрет, у смислу давања простора, и, наравно, уз подршку начелника општине, који заиста има слуха за сва културна дешавања и уопште све проблеме са којима се сусрећемо. Захвалност дугујемо и руководству града Источно Сарајево, који нам годинама уназад помаже у реализацији културних дешавања.

У УСТАНОВИ СЕ НАЈВИШЕ ИНСИСТИРА НА ОРГАНИЗОВАЊУ РАЗНИХ САДРЖАЈА ЗА ДЈЕЦУ, ИЗМЕЂУ ОСТАЛИХ ТУ ЈЕ САРАДЊА СА ПОЗОРИШТИМА. ШТА БИСТЕ НАМ ИЗДВОЈИЛИ КАО НАЈВАЖНИЈЕ?

Шућур: Као изузетно плодоносна испоставила се сарадња са глумцима Позориштанцета „Маслачак“ из Бијељине, које већ четврту годину заредом, сваки мјесец, увесељава наше најмлађе суграђане. Сваки пут нашим малишанима донесу занимљиву и едукативну представу прилагођену њиховом узрасту.

ПРЕМА ВАШЕМ МИШЉЕЊУ, КОЛИКО НАШЕМ ГРАДУ НЕДОСТАЈЕ КУЛТУРНИХ ДЕШАВАЊА?

Шућур: Да култура није изузетно битна за човјека, не би археолози упорно трагали за остацима ранијих култура и бескрајно се радовали сваком проналаску везаном за културна дешавања у давним временима. Када је ријеч о култури, сматрам да Соколац дијели судбину бројних других средина у Републици Српској. Нема много ведрине у културној свакодневици, а ни адекватног простора за организовање већих културних манифестација. У нашој установи, и поред бројних потешкоћа, радимо на организовању културних манифестација. Нажалост, мало је оних који показују интересовање да се нађу у улози посјетиоца, иако најчешће не наплаћујемо улаз за позоришне представе и друге културне приредбе. И тренутна епидемиолошка ситуација много је пореметила рад у области културе. Људи су преокупирани социјалном ситуацијом која, такође, утиче на интересовање за културна дешавања у нашем граду. Ми радимо онолико колико нам финансије и просторне могућности то дозвољавају.

КОЈЕ СУ ТО ПОСЉЕДЊЕ РЕАЛИЗОВАНЕ АКТИВНОСТИ?

Шућур: Ријеч је о манифестацији Недјеља дјетета, коју Установа од 1998. године обиљежава у октобру мјесецу. Главни циљ је да се јавности укаже на положај и права дјетета у друштву и локалној заједници, на право дјеце на одрастање у што бољим условима и на остваривање њихових права и потенцијала.

ШТА ЋЕ СЕ У УСТАНОВИ ЗА КУЛТУРУ „ПЕРО КОСОРИЋ“ РАДИТИ У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ?

Шућур: У току је имплементација пројекта са УНПД-ом а у наредном периоду слиједе припреме за „Никољданске свечаности’“, које се одржавају од 1995. године у организацији Установе за културу и Црквене општине Соколац.