Према Календару здравља, октобар је мјесец када се обиљежава Међународни мјесец борбе против рака дојке. Ова кампања се организује у многим земљама свијета како би се скренула пажња на распрострањеност поменуте болести, подизање свијести о значају превенције и раног откривања.

Које су превентивне мјере, како и када обавити преглед дојки? На та питања одговор смо добили од др Драгана Ковачевића, специјалисте гинекологије и акушерства.

Карцином дојке у великом броју земаља чини око 25% свих малигних болести женске популације; у најразвијенијим земљама чак 28%, док у структури морталитета учествује са око 14 – 15%. Ријетко се јавља прије 20. године живота, а учесталост се постепено повећава и најчешћа је између 55. и 65. године.

Глобална дистрибуција карцинома дојке на глобалном нивоу није равномјерна. Недавно објављена систематска анализа оболијевања и умирања од карцинома дојке, која је укључивала податке регистра за рак из 187 земаља, показала је да учесталост болести на глобалном нивоу континуирано расте већ 30 година.

Годишње се открије неколико хиљада обољелих од ове болести којима је малигнитет у почетној фази када су шансе за излијечење готово 100% и зато је неопходно на вријеме вршити превентивне прегледе и анализе.

Из дидактичких разлога сви фактори ризика за настанак карцинома дојке подијељени су у три велике групе:

• Генетски (насљедна или породична оптерећеност) постојање злоћудних тумора дојке у фамилији по узлазној и бочној линији;

• Хормонски (рана менарха, касна менопауза, касни први порођај – након 30. године, дуготрајна употреба естрогених хормона);

• Фактори околине (начин исхране, дуготрајна изложеност стресу, зрачење у терапијске сврхе или акцидентално). Честа употреба животињских масти у исхрани, гојазност и алкохолизам.

Уколико постоји тумор у дојци, треба сазнати вријеме и поријекло од откривања до прегледа, како би се тачно одредило евентуално увећање волумена тумора на основу исказа болесника, што може помоћи у дијагностици брзине раста тумора.

ЦИЉ превентивног прегледа подразумијева да се потенцијална болест открије што раније, у почетној фази, како би иста у потпуности била изљечива а самим тим и захтијевала што мање издатака за њено даље лијечење и праћење што у економском и рационалном смислу ријечи представља ненадокнадив добитак, како за самог пацијента, здравствени систем, локалну заједницу и државу у цјелини.

Како и када обавити преглед дојки?

Основни и према важности најзначајнији вид прегледа је самопреглед дојке који обављају сами пацијенти, а он се одвија сваки мјесец у одређено доба најбоље средином циклуса, нпр. током купања, устаљеним редосљедом, а почиње од 20. године и одвија се током цијелог живота.

Сам чин извођења самопрегледа одвија се посматрањем и пипањем у стојећем и лежећем положају, као и прегледом дојке пред огледалом, те се на тај начин омогућава уочавање одређених неправилности код дојки и брадавица.

Најчешће се процјењује асиметрија – разлика у величини, изгледу и облику дојки; изглед, боја и венски цртеж у кожи, увлачење, заравњеност, намрешканост, оток или чворићи у кожи дојке те цурење крвавог садржаја из брадавица.

Пипање (палпација) дојки подразумијева преглед обје дојке; прстима, длановима или комбинацијом ове двије методе, обје пазушне, наткључне и поткључне јаме. (Уколико се не разумије како се обавља овај вид прегледа у свакој здравственој установи постоје објашњења као и шематски приказ како то учинити).

Једна од метода раног откривања рака дојки је и мамографија. То је потпуно безболна, нешкодљива рендгенска техника, којом се добија јасна слика о унутрашњости дојке.

Погрешно је избјегавати мамографију, уколико је она препоручена, из страха од наводног штетног дејства зрачења. Први мамографски преглед би требало урадити око 40. године живота жене. Кад жена пређе 50 година, мамографски преглед треба да се обавља сваке 2 – 3 године.

Код особа са повећаним ризиком од рака дојке (ако је неко од чланова женске линије њихове породице оболио од рака дојке) прва мамографија требала би се урадити прије 35. године живота, а даљи мамографски прегледи су неопходни једном годишње.

Важно би било напоменути да мамографија сама по себи не представља апсолутно тачну, једину и суверену методу у раном откривању рака дојке, те у вези с тим, уколико се примјењује самостално без клиничког и ултразвучног прегледа, 20-25 % карцинома дојки остане непрепознато и неоткривено.

У идућем броју Соколачких новина са др Ковачевићем наставићемо говорити о темама везаним за репродуктивно здравље.

1. ФАЗА: У КУПАТИЛУ

Под тушем, уз подигнуту једну руку изнад главе, кружним покретима прстију систематски опипати све дијелове дојке. Не користити саме врхове прстију, већ њихове завршетке и при пипању обратити посебну пажњу на постојање задебљања, чворића, тумора и слично. Десну руку употријебити за преглед лијеве дојке, а лијеву руку за десну дојку.

2. ФАЗА: ПРЕД ОГЛЕДАЛОМ

Поставите руке на бокове и чврсто их притискујући, покушајте да затегнете грудне мишиће на којима леже дојке. Истовремено у огледалу трагајте за асиметричним промјенама на дојкама у смислу испупчења, улегнућа, увлачења коже или брадавице. Лакша асиметрија у величини дојки није значајна јер је присутна код великог броја жена.

3. ФАЗА: ПРЕД ОГЛЕДАЛОМ

Подижући полагано руке изнад главе трагајте за напријед наведеним промјенама на дојкама, чије подизање руку потенцира промјене на кожи и брадавицама, па постају лакше уочљиве.

4. ФАЗА: ЛЕЖЕЋИ ПОЛОЖАЈ

Да би најбоље прегледали десну дојку, легните и поставите јастук под десну лопатицу и истовремено подигните десну руку изнад главе. То омогућава да се дојка распростире по највећој површини грудног коша, па је најтања и најлакша за преглед. Поновити преглед и на другој страни.

5. ФАЗА: ЛЕЖЕЋИ ПОЛОЖАЈ

Приликом пипања десне дојке користитите врхове прстију лијеве руке, са кружним покретима, почевши од периферије дојке према брадавици, најбоље као кретање казаљке на сату. Обратите пажњу на улегнућа и чвориће. Задебљања ткива на бази дојке у облику руба је нормална појава. Поновите преглед лијеве дојке са десном руком.

6. ФАЗА: ЛЕЖЕЋИ ПОЛОЖАЈ

На крају прегледа њежно стисните брадавице обје дојке, ради евентуалног открића исцјетка или сукрвице. Уколико сте прегледом установили један од поменутих знакова, обратите се љекару.

Бојана Марковић
Рођена 3. јула 1988. године у Сарајеву. Основну и средњу школу завршила у Сокоцу. Године 2015. дипломирала на Филозофском факултету на Палама, одсјек Журналистика, те стекла звање дипломирани новинар. Од 2016. године запослена као новинар у "Инфо центру" Соколац.