Нова апелација бошњачких делегата у Вијећу народа према Уставном суду БиХ је покушај развлашћивања Републике Српске на свим нивоима, а такви потези су препрека на путу ка помирењу и успостављању нормалног и демократског система у БиХ.

Оцијенили су то јуче саговорници “Гласа Српске” реагујући на нови потез делегата из реда бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске који су упутили нову апелацију у Уставни суд БиХ, овај пут тражећи испитивање уставности Закона о шумама који је Српска донијела 2020. године.

Њихов став је да су чланови закона неуставни и штетни по БиХ. Како је за федералне медије рекао Алија Табаковић, један од делегата потписника, ентитети су дужни да све законе ускладе са Уставом БиХ те истакао како ниједан устав ентитета ни закон не могу бити старији од Устава БиХ. Додао је и да постоји одлука Одлуку Уставног суда из 2019. године гдје је, како је рекао, дефинисано питање права државне имовине и да се мора рјешавати на нивоу БиХ.

Потпредсједник Народне скупштине РС Милан Петковић каже за “Глас” да овакав потез делегата није неочекиван, јер бошњачки политичари не одустају од праксе да у сарадњи са страним фактором утичу и мијењају уставно уређење БиХ.

– Раније су то радили преко наметнутих одлука високог представника, а данас преко Уставног суда. И једно и друго нису акти демократије, јер знамо да се закони доносе у парламенту. Оно што стално говорим, када су у питању потези којим се настоје обезбиједити веће ингеренције БиХ у односу на ентитете, то је да ће то на крају довести до тога да добију пуно мање БиХ, а више РС – рекао је Петковић и додао да је БиХ земља у којој се ствари морају ријешити договором и консензусом, те да овакви потези Бошњака угрожавају помирење.

Професор на Правном факултету у Бањалуци Витомир Поповић рекао је за “Глас Српске” да је ово покушај развлашћивања РС на свим нивоима, те да се, поучени претходним искуствима, може очекивати да Уставни суд ову апелацију прихвати.

– Такве одлуке не треба да се дешавају, јер према Дејтонском мировном споразуму, шуме и остало земљиште припада 49 одсто Српској и о томе нема разговора. Дејтонски споразум је међународни споразум и он је у хијерархији виши у односу на било коју одлуку Уставног суда. Он не може ни да цијени уставност Дејтонског споразума. Такве одлуке су политичке – рекао је Поповић.

Ова апелација је услиједила након што је Уставни суд БиХ почетком прошле године оспорио дио Закона о пољопривредном земљишту Српске. Већином гласова, уз неслагање судија Златка М. Кнежевића и Миодрага Симовића, закључено је да одредба, којом је прописано да предметно пољопривредно земљиште које је по својој природи јавно добро, односно државно власништво, по сили закона постаје власништво и посјед Српске, противна Уставу БиХ јер се ради о искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине. Званичници Републике Српске и тада су бурно реаговали, нагласивши да је, између осталог, одлука политичка. Одржана је и посебна сједница Народне скупштине Српске на тему антидејтонског дјеловања Уставног суда БиХ, а након које је усвојено и неколико закључака који се односе на понашање представника Српске у заједничким институцијама те тражење да коначно буде усвојено рјешење према којем ће стране судије замијенити домаће. Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС тада су навели и да је Уставни суд БиХ раније, у три предмета, потврдио да земљиште, као добро од општег интереса, није било предмет приватизације и да је власништво РС.

Надлежности

Шеф Клуба посланика ПДП-а у републичком парламенту Перица Бундало истиче да би због све чешћих сличних апелација требало измијенити Устав Српске како би се јасно прецизирале надлежности Вијећа народа.

– Клуб Бошњака веома често излази из оквира рационалног поступања и користи непрецизно дефинисане надлежности, те врши притисак на законодавну дјелатност, односно Народну скупштину – рекао је Бундало.