По ко зна који пут у историји, поново су се здали да препакују мозак нашем подмлатку, који је – непитајући их – почео да размишља својом главом! Бољег показатеља поганог им наума нема од овог сочињенија о Слободану Милошевићу званог „Породица“, које нам приказа – државни РТС – под командом „истинољубивог независног новинара“ Бујошевића! Ко још није – то „сочињеније“ мора одгледати!!!

Мада са тешком муком, одгледах целу серије „Породица“ о Слободану Милошевићу, коју је у недељи за нама, емитовао РТС – медијска кућа државе Србије?! Могла сам ја ову колумну написати и после прве, али сам стиснула желудац и издржала свих пет. Такво утеривање њиховог конструкта у здрав мозак – тешко човек који је живи сведок тога времена, под условом да је морална особа и при здравој памети, може да издржи! Уосталом, ово „сочињеније“ није ни намењено онима који знају и који су сведоци тога времена и истине – ово је намењено генерацији која је данас напунила 20 или нешто више година. Подмладак је проблем! Почели су сами да трагају за истином што је недопустиво нашим утеривачима страха!

У овом политчко-пропагандном памфлету – истина и није била тема. Аутори су добили задатак и средство, а то је – лаж! Заправо, њихово средство је горе од лажи – полуистина је то што им чини посао! Полуистину најбоље гута онај који не зна, а понешто наслућује. Онда му направе комбинацију такве терапије за препакивање мозга, која мора да има таман толико истине колико, не да неће да им нашкоди лажима – него ће да допринесе да им конструкт убедљивији буде! Све што од истине овде има ноторна је чињеница да је Слободан Милошевић постојао и био председник Србије. У тих десет година немилосрдне борбе Запада против српскога народа у читавој Југославији и Милошевићевом отпору у ком је био потпуно сам – окупатор је своју коначну победу однео 5. октобра 2000. постављањем на власт свога квислинга Зорана Ђинђића, који им је ухапсио Милошевића и везанога на тацну изручио њиховоме суду у Хаг! Е, око ове истине, хапсећи Милошевића у вили „Мир“ – „уметници“ плету „уметничку слободу“ у којој је Слоба непатворено зло, а квислинзи спаситељи српства!

Ту нам они објаснише да је Милошевић један суицидни болесник који витла пиштољем и ставља га себи под грло! Један покварењак, фолирант, демагог, лудак, зликовац, муљатор, манипулант, изопачена, провинцијална, неука, неразумна, саможива будалетина, примитивац – коме је свака друга реченица сочно псовање, и то – Бога!!! Његова супрауга Мира, чија политика ме је дубински иритирала (и нисам једина) – служи им само као средство којим „доказују“ и потврђују све ово горе наведено о Слоби! Зато су Миру, као универзитетског професора и образовану жену ,спаковали у изанђалу, зарозану, неписмену, офуцану бабетину, која лута кроз кућу пуну провинцијалне јефтиноће, неукуса и кича, изговарајући неповезане и небитне реченице налик ретардирној особи и спочитава мужу што 5. октобра није поубијао народ, извео тенкове и све их спрштио?!

На другој страни, сочињеније нам објашњава како није све у Срба тако црно и потура „светлу тачку“ – нуди узор – који је оличење, васпитања, образовања, разборитости, емпатичности, поузданости, оданости, патриотизма, племенитости, искрености, честитости, људскости, истинољубивости, моралности, одмерености –отпораша Чеду Јовановића?! Е, па, делатници – ако је и од вас – много је!

Одгледала сам и сва сведочења и „сведочења“ очевидаца о хапшењу Милошевића. Преламајући те приче кроз податке које лично знам као непосредни сведок збивања те бурне историје од ’90-тих, па надаље – имала сам органски осећај гађења док сам слушала поједине. Било је и оних честитих људи, попут професионалца из МУП-а Саше Рудића, који је био дан-ноћ уз Милошевића у његовом обезбеђењу. Његова реченица: „Има нас неколико, ти ниси могао да чујеш Милошевића, а да прво не чујеш нас, то је било немогуће“, говори о аутентичности. Док га гледате на који начин сведочи као очевидац, не морате бити неки посебан експерт да би сте схватили да је у питању сушта истина часног човека. А као неко ко је због оданости послу који је обављао прошао тортуре петооктобарског режима и судове, док одговара на новинарско питање, додаје – „ово нисте знали, али постоји у судским списима“.

Првога априла у Јутарњем програму Хепи телевизије, новинар је Рудићу низао питања: „Шта је истина од онога што видимо у серији…, да ли је Милошевић хтео да побегне из Србије…, да ли је стављао пиштољ под грло и претио да ће убити себе и целу породицу, пре него што га ухапсе…, да ли је хтео да изведе тенкове на народ…, како је то изгледало кад су му искључили струју и воду…, какве су биле Милошевићеве одлуке…, како се понашао…, шта му је говорио…?“

О серији Рудић каже: „Ништа ту није истина! Ништа се од тога није десило! Акција је врло брзо ишла. Наредба америчког амбасадора је ишла да он мора да се ухапси задњи дан марта… Тако је то било. Такав је био тренутак. Ми смо знали ко је прави непријатељ и знали смо шта стоји иза Зорана Ђинђића и иза ових (мисли на екипу састављену да хапси Милошевића)… А на предлог руског шефа дипломатије Игора Иванова, који је 6. октобра дошао у Србију и понудио Милошевићу гаранцију да са целом породицом напусти Србију и с њим оде за Москву тог истог дана, његовим авионом, он је то одбио. Он није хтео да побегне из земље и хтео је да му се суди овде. Баш ја сам разговарао са њим. Он је мени рекао: ‘Зашто бих ја ишао у Русију да бежим? Ако сам нешто згрешио, нека ми суде овде’… А непосредно пар дана пре тог упада, ми смо се срели у дворишту и он мени каже: ‘Рудићу, непријатељ може да буде јак, може да ти узме породицу, може да ти узме кућу, чак и живот може да ти узме, само образ мораш сам да им даш’, ето – тако је он говорио… А 6. октобра ујутру је један генерал војске предложио да згази тенковима демонстранте, да рашчисти та говна и врати у нормалу као да се то није десило и онда га је Слободан Милошевић питао: ‘Па нећемо, ваљда, бранити Србију од Срба?!’ Ја сам ту био присутан кад се то десило. Тај је касније био највећи заговорник неке приче да је Милошевић њега терао да чини злочине! А знам, и Милошевић му је рекао: ‘Ти те тенкове фино да вратиш сад у касарну’… Колико год сам ја са њим разговарао, схватио сам – циљ му је био да не сме да се догоди грађански рат у Србији… И, само да кажем за ту вилу и ту серију – у тој кући не може да се искључи струја и вода. То је немогуће. Да искључиш воду и струју, то тамо не можеш да изведеш. Немогуће је. Напајање мораш да уђеш у кућу и ту да искључиш. Тамо се аутоматски пали агрегат, који има толико нафте да може да ради годину дана без проблема… Ништа ту у серији није тачно… Па, ето, можеш да видиш са документарних снимака из Хага са суђења, то је прави Милошевић… Ово што ми сада гледамо у овој серији, ја стварно не могу да верујем… ја сам у шоку“!

Па не само Ви – честити Рудићу – сви смо у шоку над оволиком бескрупулозношћу и нитковлуком својственим љигавцима! Сви они који знају истину – и позадину свега овога – у шоку су! Чак и они који се нису толико удубљивали у све оно што се стварно догађало или нису били у прилици да учествују и сазнају праву истину – у шоку су! Овде је једино мерило да ли си у шоку или не – да ли имаш или немаш образа!!! И да парафразирам ону Милошевићеву: „Не нападају они Србију због Милошевића, него нападају Милошевића због Србије“ – е, ово сада не хапсе они поново Милошевића због Милошевића, они поново Србију хапсе, хапсећи Милошевића поново!

Зато и није тајна откуд сада овакво сочињеније од серије! Треба дубински пречистити и поставити темеље предстојећег пројекта намењеног Србима у Србији и окружењу! Ово што су Срби, којима је предодређена улога сужња и губитника, подигли главу – е, то је био окидач да се врате унсазад три деценије и под истом мантром несметано докрајче започето на днама! Пред поновним ударом да Србе преко Дрине и Републику Српску самељу, згазе и утопе у унитарну БиХ – испречио се Слобин Дејтонски споразум! Отимачини КосМета се испречила Слобина Резолуција 1244! Отимачина Војводине заустављена Слобином изменом Брозовог Устава из ’74. у коме је једино Србија била федерална јединица без субјективитета, а субјективитет је био додељен њеним покрајинама, што им је давало право да се распадом Југославије издвоје у посебне државе, без права Србије да се пита! А, тек то му аутономаши, Шиптари и западњаци – никад неће опростити!

Ту је и Црна Гора, која није директно везана за Милошевића, али им је неодвојива из тог пакета поганих непријатељских намера! После Милошевића, не само да је отишла из заједничке државе, то је најмањи проблем – него је постала ударни непријатељ српству – својој суштини! Гурнуту у аутоимуну болест – са дна, уз литије – и запрепашћење окупатора – подигао је њен неки нови освешћени нараштај!

И сад – непитајући их – прогледао српски подмладак! Почео својом главом да размишља! Одважио се! Има самопоштовање! Слаже и анализира догађаје који су тутњали овим просторима пре њиховог рођења! Укључио разум, препознао спинове, одваја жито од кукоља, патриоте од квислинга, све што се дешавало и дешава сеје кроз своје сито! Сазнали млади да је управо Милошевић на Осмој седници извршио обрачун са српским поброзицама у оквиру комуниста Србије, од којих су касније настале све оне другосрбијанске политичке опције, покрети и интелектуалне „елите“ сабране у ДОС-овцима и око ДОС-оваца!!! Сазнали да је Милошевић тај који је први изговорио: „Косово је само срце Србије!“ и да се са поброзицама на Осмој седници – управо око КосМета – разишао! Да је код Срба убијени национални осећај пробудио! Успоставио прекинути однос са СПЦ. Одлазак у цркву, слављење славе, Божића, Васкрса, постаје ствар поноса и престижа! До тада смо били дресирани да се поносимо ставом како смо „раскрстили с Богом и поповима“! Први пут смо, након комунистичких забрана и диктатуре успоставили прекинути однос са Србима мимо граница Србије! Пре њега су за Србију Срби у Хрватској били Хрвати, у Црној Гори Црногорци, у БиХ Босанци … – онако како нам је Броз „објаснио“! Мало ли је?! Отуд и толика мука и борба и са њим мртвим!

Ту је и спин који другосрбијанци и квислинзи упорно врте да је – Слоба крив за све што је урадио за Србе, а онда је, истовремено, и крив што је мало урадио то што је урадио?! А посебно им је крив и за све што су други Србима радили, јер –њиховој бризи за српство – краја нема?! Е, ту су у потпуној симбиози, на завидном нивоу, са западњацима и западњачким штићеницима из бивше Југославије!

Оно што угрожава окупатора и квислинге, управо је откривање ових истина! Зато су ДОС-овски пропагатори и војници „серијски“ ударили на испирање мозга нашем младом нараштају?! Увек спремни к’о запета пушка! Дао Бог, а пре ће бити нечастиви – никада са њима Срби нису оскудевали! И увек су нам кључне тачке државног система попуњавали?! Ми смо избушени квислиншким мрежама које су нас саплеле под изговором некакве „демократије“ – и вуку на дно! Нека ти је, Србијо, Бог у помоћи!!!

Кад се ту само сетим свих учинака које је, пролазећи кроз разне медије у Србији, за 30 година за собом оставио садашњи генерални директор РТС-а Драган Бујошевић – па нема примереније телевизије за приказивање оваквога политичкога спина и пропаганде од РТС-а под његовом командом! А то, да им је Бујошевић проверени кадар (а они се таквих не одричу тако лако) – говори и чињеница да су нам Бујошевића у 68. години живота – који је већ 3 године требао да буде у пензији, поново изабрали на чело – државне телевизије?!

Знам – није на мени и немам ја ту моћ да нешто спашавам. Али, господо извршиоци овога и осталих квислиншких сочињенија – оно што имам – према свима вама и нико ми не може узети – дубоки је презир!!!