back to top
15. фебруар 2025.

12 година са Вама из ❤️ Романије - Љубав побјеђује! 

ПОВРАТАК НА ИЗВОРНИ ДЕЈТОН: Да ли је Српска могла да сачува своје надлежности

Аутор: Сњежана Карић

- Оглас -

Повратак на изворни Дејтон и враћање надлежности Републици Српској које су јој одузете одлукама високих представника у БиХ – тема је коју политичари из Српске у протеклих неколико година често “потежу”.

О овом питању у неколико наврата расправљала је и Народна скупштина Републике Српске на својим посебним сједницама, али и Сенат Српске. Тако је на посебној сједници НСРС у новембру 2019. године расправљано “о неуставној трансформацији Дејтонске структуре БиХ” и донесено неколико закључака.

У једном од тих закључака се говори о повратку на изворни Дејтон, те о омогућавању Републици Српској поврат одузетих надлежности и функционисање у складу са Дејтонским споразумом.

Иста тема нашла се на дневном реду посебне сједнице НСРС и у марту ове године. И на њој се расправљало о ОХР, Дејтонском мировном споразуму и враћању изгубљених надлежности.

– Срби су за изворну примјену Дејтонског мировног споразума, за укидање високог представника и за референдум о статусу Републике Српске уколико се њихови ставови не уваже – изјавио је у уводном обраћању те сједнице лидер СНСД Милорад Додик.

Он је подсјетио да су Српској одузете 83 надлежности које су пренесене на ниво Босне и Херцеговине.

Међу најважнијим областима у којима је РС изгубила ингеренције су правосуђе, енергетика, јавне набавке, управљање границом, питања избјеглица, статистика…

Подсјећамо да је у децембру 1996. године, Предсједништво БиХ донијело одлуку да Савјет министара има само три министарства – Министарство за спољне послове, спољну трговину и економске односе и цивилне послове.

Међутим, четири године касније, под притиском Међународне заједнице формирана су и Министарство за људска права и избјеглице, те Министарство за трезор институција БиХ.

Нешто касније високи представник намеће измјене закона о Савјету министара, којим се уводе Министарство транспорта и комуникација, Министарство безбједности и Министарство правде.

Касније је, Законом о одбрани формирано и Министарство одбране, чиме је фактички укинута Војска Републике Српске.

Осим нових министарства, са ентитета на заједничке институције пренесене су бројне надлежности из области одбране, безбједности, правде.

Формиране су обавјештајно безбједносне агенције, Високи судски и тужилачки савјет, Суд и Тужилаштво БиХ, а на заједничке органе пренесени су и царина и индиректни порези, али и јединствена евиденција личних података.

Српска је остала без дијелова надлежности из области енергетике, јавних набавки, телекомуникација, статистике, концесија, акредитовања…

Од Министарства унутрашњих послова РС надлежност је на БиХ пренесена у надзору и контроли границе, безбједности саобраћаја, централном регистру возача и возила, уласку и боравку странца и у области међународне кривичне сарадње.

Списак пренесених надлежности је дугачак, а оно што се често може чути у јавности јесте питање, да ли је то могло да се спријечи?

С једне стране дио политичара тврди да су надлежности изгубљене због слабости тадашњих политичара који нису жељели да се супротставе високим представницима, већ су ћутке потписивали све што им се стављало на сто.

С друге стране, бројни аналитичари и политичари тврде супротно. Истичу да тадашњи политичари из Српске нису могли ништа да учине како би спријечили пренос надлежности јер би аутоматски били смјењени, а пријећено им је и хапшењима те монтираним оптужницама.

Шта се у међувремену промијенило?

Социолог и редовни професор на Универзитету у Источном Сарајеву, Драго Вуковић, истиче да је питање преношења надлежности, која нису предвиђена Дејтонским споразумом врло компликовано и веома погодно за политичке манипулације.

Он каже да политичка реторика нападања због наводне издаје је заправо израз стања политике гдје је продуктивније дијелити људе на патриоте и издајнике него радити у интересу грађана и бавити се суштинским питањима битним за човјека и заједницу.

– Данас је сасвим другачија позиција и улога међународне заједнице у односу на вријеме послије Дејтона све до краја владавине високог представника у БиХ Педија Ешдауна. То је било вријеме политичког тероризма и дрскости ОХР гдје су људи, не само смјењивани, него им је било забрањено практично да живе и било шта раде – истиче Вуковић.

Он додаје да оптуживати данас некога за некакву издају је у најмању руку политички некоректно.

Чињеница да је број забрањених и кажњених српских политичара био веома велики, како додаје Вуковић, показује заправо да су се тада политичке елите најоштрије супростављале таквој политици ОХР.

– Данас је, међутим улога ОХР потпуно другачија. Ова међународна инситуција је потпуно политички девастирана, компромитована и мислим да је сасвим свјесна да је потпуно страно, некорисно тијело у систему БиХ. Овдје, наравно, мислим на штету коју ОХР наноси једној држави, која би требала да буде суверена и самостална, на њеном путу ка ЕУ- каже Вуковић.

Он истиче да је свима јасно да ОХР толико дуго опстаје само захваљујући бошњачкој политици која нема воље ни храбрости да заједно са Србима и Хрватима тражи рјешења за будућност државе, него то чини погрешно се ослањајући на међународну заједницу.

Добро је, како каже Вуковић, да се у важним центрима међународне политике увиђа овај проблем. Он додаје да нема будућности друштва у БиХ без унутрашње синергије њених политика и и самосталног договарања, без менторства са стране.

Вуковић истиче да је у свим фазама утицаја међународне заједнице било мање и више храбрих политичких лидера који су исказивали своје јасне политичке ставове у различитим ситуацијама.

– Често се потура теза да је неко из Српске издајник ако сарађује са СДАи ХДЗ. Сви који су до сада партиципирали у власти на државном нивоу морали су да прихватају политичке субјекте из ФБиХ, односно из РС. То је основна предпоставка сарадње и партнерства у сложеној вишенационалној држави. Нема ту политичке љубави, имају само интереси и обавеза да се сарађује. Ако би то превели на ово питање подршке ОХР у преношењу надлежности, сасвим је јасно да то нема никакве везе са тим односима на државном нивоу – каже Вуковић.

Политичка изолација

Политички аналитичар из Београда Цвијетин Миливојевић истиче да су политичари у Српској прије 15-20 година били у другачијој ситуацији него данас јер су тада били изоловани и нису имали подршку ни једне земље, па чак ни Србије и Русије.

– Сјетите се да су надлежности Републици Српској почеле да се одузимају након НАТО агресије на Србију, која је тада изгубила Косово и била у политичкој дефанзиви. С друге стране Русија је била у политичкој летаргији и Република Српска просто није имала никога ко би стао на њену страну- истиче Миливојевић.

Он подсјећа и да је Брчко добило статус Дистрикта упоредо са НАТО агресијом на Србију, чиме је Српска пресјечена на два дијела.

– Првих година послије Дејтона високи представници у БиХ су се бавили имплементацијом Дејтонског мировног споразума и нису дирали у надлежности ентитета. То је чињено касније, након агресије на Србију – каже Миливојевић.

Редакција
Редакцијаhttps://www.opstinasokolac.net
12 година са Вама из ❤️ Романије - Љубав побјеђује!
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

НАЈНОВИЈЕ

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Sokolac
overcast clouds
0 ° C
0 °
0 °
84 %
1.3kmh
100 %
Суб
-1 °
Нед
3 °
Пон
-1 °
Уто
3 °
Сре
1 °