Одлука да се Радован Караџић пошаље у Велику Британију једнака је смртној казни. Није Радован добио пресуду и није у затвору због тога што је пуцао, већ због тога што је био на челу покрета свога народа! Покрета који је одбранио српски народ и утемељио Републику Српску!

Крсна слава Републике Српске (1994. година)

Не изненађује ме што су током суђења сви ћутали и што нису бар декларативно подржавали одбрану нашег првог предсједника, што су се поигравали његовим именом те стављали и скидали табле, није ми изненађење ни што сада ћуте када га шаљу у затвор у Великој Британији чиме му доживотни затвор преиначују у смртну пресуду, али не могу да схватим да повјерујем и прихватим да ћути његова Српска демократска странка.

Радован Караџић, Момчило Крајишник и Боривоје Сендић

Српска демократска странка се понаша као да се стиди своје прошлости. Као да су нас небулозне оптужбе да смо издајници гурнуле на неки пут који није наш. И сада ми тим путем идемо несигурним кораком, при том стари чланови и оснивачи не могу да нас познају, а млади људи да препознају оно што су им о СДС-у причали очеви и дједови и о чему су читали и учили.

Милорад Екмечић (1925-2015)

Престали смо у неком тренутку да водимо политику континуитета. Одавно сам врх странке не реагује довољно брзо и јасно по многим питањима. Препуштамо ствари случају и занемарујемо сопствену важност за Републику Српску, њену демократију и друштво.

Славко Леовац, Милутин Најдановић, Алекса Буха, Милован Милановић и Милан Новаковић

То је видљиво на бројним примјерима, од иступа званичника, сјећања на чланове и функционере, комеморације преминулим члановима и функционерима, заштите и помоћи пред страним и домаћим судовима и тако у недоглед.

Страхиња Живак, Божидар Вучуревић, Драгомир Васић, Слободан Бијелић и Душко Корњача

На том је фону и овај однос према судбини првог предсједника СДС-а и Републике Српске.

Јован Шарац, Коста Плакаловић, Недељко Прстојевић и Милан Нинковић

Тако на званичном сајту странке у дијелу који говори о њеној историји, нема помена ни др Радована Караџића, ни др Николе Кољевића, др Алексе Бухе, др Јована Рашковића, Момчила Крајишника, академика Милорада Екмечића и Славка Леовца, др Милутина Најдановића, Боривоја Сендића, Велибора Остојића, Страхиње Живака и других, који су задужили и Републику Српску и српски народ, а којима треба да се као једна политичка организација од имена и презимена поносимо и дичимо.

Сједница Регионалног одбора СДС-а 1995. године: Велибор Остојић, др Никола Кољевић, др Радован Караџић, Момир Тошић, мр Момчило Крајишник и Душан Козић

Због тога морам у своје и у име соколачког одбора странке да реагујем. Морам да кажем не у моје име. Не ћутању, не затварању очију, не погледу у под и прихватању диктата, не урушавању сјећања на осниваче странке, на првог предсједника, а Бога ми не и забораву др Јована Рашковића.

На ум ми падају Радованове ријечи “СДС је бренд, бренд који је важно очувати због демократије у Републици Српској”, плашим се да је од бренда остало само име и грб.

Радован Караџић, Ратко Младић, Велибор Остојић, Момчило Крајишник, Никола Кољевић, Радослав Брђанин и Биљана Плавшић

Мада вјерујем да је то и више него довољно да се обнови све оно што СДС јесте и треба да буде.