Фото: Pixabay

Матуранти из БиХ који се одлуче да школовање наставе на једном од словеначких универзитета на рачуну ће годишње морати да имају 5.000 евра, док је раније за добијање привремене боравишне дозволе студентима у Словенији било довољно гарантно писмо родитеља или старатеља.

Нови прописи, којима су пооштрени услови за боравак странаца у Словенији, ступили су на снагу прошле седмице. Према њима, страни студенти, међу којима су и држављани БиХ, убудуће ће, како би добили боравишну дозволу, на рачуну годишње морати да имају 5.000 евра, што на мјесечном нивоу износи нешто више од 402 евра, колико од августа 2019. године у овој земљи износи минимални доходак.

Иако словеначка студентска организација тврди да ће због промјена у процедури за добијање привремене дозволе боравка због студија, словеначко високо образовање претрпјети највећу штету, представници студената из Српске који студирају у иностранству кажу да то неће много утицати на одлуку овдашње омладине која у ту земљу одлазе због школовања. Проблем ће, кажу, бити за оне које у Словенију одлазе да раде, на основу боравишне дозволе за студенте.

Филип Божић из Бијељине, који је студије завршио на универзитету у Копру, каже да за људе који желе да наставе школовање у Словенији ова одлука званичне Љубљане неће бити препрека, јер да је тако не би сви хрлили у Аустрију и многе друге земље гдје страни студенти, да би студирали, већ годинама морају имати одређен износ на рачуну.

“Матуранти који се одлуче да студирају у Словенији могу да на крају – крајева позајме новац, који би на крају вратили, као што сви други раде. Не знам ниједног нашег студента, који се на примјер школује у Аустрији и да му је то била нека препрека”, казао је Божић.

За студије у Словенију, гдје према подацима тамошњег завода за статистику, тренутно студира 8.125 страних студената, све више се, истиче Божић, одлучују и млади из БиХ.

“Међутим, велики број држављана БиХ студије у Словенији упише како би, између осталог, добили визу и запослили се, јер словеначке фирме, посебно на приморју, запошљавају много студената, који зараде и до 2.000 евра мјесечно. То је вјероватно и један од разлога пооштравања услова за боравак”, рекао је Божић.

Координатор организације српских студената у иностранству за Републику Српску Марко Ромић каже да није нимало изненађен одлуком словеначких власти, те да је ово рјешење било очекивано.

“Ова одлука представља својеврсно обезбјеђење матичне државе да постоји озбиљна намјера студента да студира. Вјероватно ће ово рјешење утицати на одлуку појединих студената који до сада нису издвајали тај износ, али у свјетлу неких односа у Европској унији то се могло и очекивати. Питање је само дана када ће то увести Хрватска и друге земље из окружења”, рекао је Ромић.

Жеља за образовањем

Према ријечима Марка Ромића, тренд одласка на студије у иностранство је настављен.

“Број студената како у иностраним, тако и домаћим високошколским установама константно расте, зато што је тренд жеље за високим образовањем у Српској у порасту. Према неким процјенама у иностранству студира око 10.000 студената из Српске”, рекао је Ромић и додао да се српски студенти најчешће одлучују за германски круг земаља, док у посљедње вријеме много њих на факултет одлази у Америку и Кину.