Од успостављања регистра јавних предузећа Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ) до сада је угашено 31 предузеће које је било у већинском власништву Републике Српске и локалних заједница.
Евиденцију о јавним предузећима у Српској АПИФ води од 2015. године. Према њиховим подацима, катанац је у протеклом периоду стављен на “Топлану” из Дервенте, Фабрику специјалних возила Источно Сарајево које је отишло у стечај, затим рогатички Водовод и канализацију у стечају, као и “Чајавец мјернодетекторски уређаји” и “Јелшинград фабрика алатних машина” у стечају из Бањалуке. Угашена су и предузећа “ВИК” информативно-технички центар Власеница и “Бромет” Брод, која су такође отишла у стечај, а катанац је стављен и на “Игриште” Власеница, као и на Рудник неметала “Станари”.
Предсједник Синдиката металске индустрије и рударства РС Раденко Смиљанић рекао је за “Глас Српске” да је углавном неадекватно пословање гурнуло предузећа у стечај.
– Суштина је да се кроз стечај сваког предузећа требало да издвоји “здрави” од “нездравог” дијела привредног субјекта и да се на том “здравом” темељу поново покрене производња. Међутим, због стечајних поступака који су вођени тако како су вођени свједоци смо да се све углавном завршавало тако да се само намире повјериоци – рекао је Смиљанић.
Као позитиван примјер навео је компанију “Алумина” у којој је издвојен “здрави” дио и предузеће је наставило да послује.
– Ако се фирма постави на здраве темеље и усмјери у правом смјеру, сигурно да има шансу – додао је Смиљанић.
Члан Удружења економиста РС SWOT Марко Ђого рекао је да је добро што угашених јавних предузећа нема више. Очигледно да у свијести власника, додао је, постоји нелагодност да се фирме угасе чак и онда када годинама послују веома лоше.
– Отворено тржиште је бурно море које увијек некога потапа, а неког другог избаци на површину – рекао је Ђого. Додао је да се на различите начине настоји помоћи предузећима која имају проблеме.
– Углавном је ту ријеч о различитим финансијским инјекцијама које само одгађају затечене проблеме. За трајно пословање потребно је да постоји менаџмент који је у стању да на тржишним основама води предузеће или да се пронађе стратешки партнер који би то предузеће интегрисао у свој производни ланац – рекао је Ђого. Упозорио је да је најскупље санирати предузеће када оно дође у финансијску кризу и нагласио да се мора реаговати много раније.
– Уколико неко предузеће постоји само из социјалних разлога, а не доприноси стварању нове вриједности, јефтиније је раније направити програм збрињавања радника и не дужити са слањем таквог предузећа у стечај – поручио је Ђого.
Запослени
Према подацима АПИФ-а предузећа у власништву Српске и локалних заједница су у тренутку успостављања регистра запошљавала 27.047 радника. У тим предузећима лани је било запослено 26.607 радника.
