Аустроугарски поручник и археолог аматер Јохан Лекса, приликом изградње пута Сарајево-Рогатица-Вишеград, отворио је прве громиле на Гласинцу и том приликом је у једном тумулу у Бјелосављевићима, у непосредној близини потока Решетница, међу осталим налазима, пронашао и култна бронзана гласиначка колица са представама птица водарица из старијег гвозденог периода. Колица су предата музеју у Бечу, гдjе се и данас налазе.

Колицима овог типа са представама птица водарица приписују се ритуалне сврхе,а повезују се обично са култом Сунца. И по мотиву и по стилу она се ослањају на традицију претходног касног бронзаног доба када су птице водарице биле доминантан симбол културе поља са жарама. Вјероватно су култна колица начињена на подручју гласиначке висоравни, а извјесни детаљи указују и на сличност са колицима у Подунављу и Карпатској котлини. Мотив птица водарица кроз представе фигурина или протома је чест од самог почетка гвозденог доба, те их сусрећемо и на предметима ритуалне намјене, керамичким и бронзаним посудама, украсним предметима и дијеловима ношње као важан религијски симбол. Ова чувена колица јединствен су примјер са гласиначког подручја с обзиром на чињеницу да у више од хиљаду истражених тумула није поново пронађен налаз овог типа. Вотивна колица су највјероватније припадала некој истакнутој личности која је имала посебан положај и улогу у аутаријатском друштву.

Илустрација „садржаја“ гробних громила халштатског периода

Кола – кадионица, која у давној давнини служаше за прекаду гроба, састоје се из повеће тице, смјештене на четири точка. Тица је изнутра шупља, простор пак бијаше као суд за жеравицу, на којој се мирисаве твари сагорјеваху. Као заклопац тога суда, сједи на великој тици малена истог облика. Осим ових двију тица има на свакој осовини још по једна тичица, као украс. Омјере ове чудновате справе јесу: укупна дужина 19 цм, ширина 10 цм, а висина 15 цм. Тежина свега 1055 г. Кола су ливена рађевина, а бронза је сва обложена загаситозеленом патином.“ , пише Ђорђе Стратимировић у Гласнику Земаљског музеја 1.10.1891. године.