У Сабору је представљен приједлог државног прорачуна Републике Хрватске за 2022. годину и пројекција за 2023. и 2024. годину.
На представљању је премијер Андреј Пленковић рекао како је главни смјер преусмјеравање с кризног управљања према конкурентности и стварању нових радних мјеста. Сагледавши ставке прорачуна, тај нови смјер је јако упитан јер се више ради о прорачуну државе која је социјални случај ЕУ, а не конкурентно господарство.
Влада се ослања на пораст помоћи из ЕУ
Приходи су планирани на 164.5 милијарди куна, тј. растом од 14.19 милијарди куна (+9.4%), а расходи на 173.83 милијарде куна и растом од 6.46 милијарди куна (+3.9%), чиме би се остварио прорачунски мањак у износу 9.3 милијарде куна. Тиме ће се мањак прорачуна смањити са 17 милијарди куна 2021., а према предвиђањима би Хрватска већ 2024. требала имати прорачунски вишак од 1.2 милијарде куна.
Оно што даје наслутити како се влада планира ослонити на статус Хрватске као социјалног случаја ЕУ је раст ставке прихода под називом „Помоћи из иностранства (даровнице) и субјеката унутар општег прорачуна“, тачније прихода од програма помоћи ЕУ.
Социјална помоћ из иностранства
И према плану за 2021. „Помоћи из иностранства…“, што се већином односи на фондове и програме ЕУ, чине 17.51% прихода прорачуна, тј. 26.6 милијарди куна.
С друге стране, у расходима у ставци „Помоћи дане у иностранству и унутар општег прорачуна“, која се већином односи на помоћи средишње државе унутар општег прорачуна и локалним прорачунима, јер већина општина у Хрватској није самоодржива, 10.7 милијарди куна се може одредити као трансфери од Хрватске према ЕУ, што се односи на „Помоћи темељем преноса ЕУ средстава“ и „Помоћи међународним организацијама те институцијама и тијелима ЕУ“. Значи, чак ни тих 10.7 милијарди се не односи сасвим на ЕУ него и на све међународне организације којих је Хрватска члан.
На приходе од „Помоћи из иностранства…“ ће отпадати 19.78% прихода прорачуна, што значи да ће скоро свака пета куна у прорачуну бити некакав облик помоћи из иноземства, углавном из ЕУ.
Социјални случај свеједно у минусу
Чак и у тој ситуацији Хрватска планира 2022. остварити прорачунски мањак од 9.36 милијарди куна. Чак и када сваку куну у прорачуну добије од ЕУ, Хрватска се не може извући из минуса. Тек 2024. се планира мршави плус у прорачуну од 1.2 милијарде куна, али до те године се планира и раст помоћи из механизма за опоравак и отпорност од 4.5 милијарди куна, што значи и да ће тај плус у прорачуну бити резултат новца из ЕУ.
Премијер се својевремено хвалио како је Хрватска јако добро прошла у преговорима о додјели средстава из Механизма за опоравак и отпорност иако је истина била потпуно другачија. Наиме, Хрватска је „добро прошла“ искључиво зато што је била истодобно и једна од најсиромашнијих чланица ЕУ и једна од економски најпогођенијих корона-кризом. Постала је социјални случај ЕУ и тако нас се и третира. А премијер Андреј Пленковић се хвалио том чињеницом.
