Једна од великих мистерија који је произишла из пандемије ковида-19 – и она коју још увек истражују стручњаци за заразне болести – је зашто се неки људи заразе ковидом, а други не, чак и када су једнако изложени вирусу.

Многи од нас познају целе породице које су се заразиле ковидом и морала да се изолују због пандемије, али постоје и бројне приче о паровима, породицама или колегама, генерално заједницама у којим неки људи добију вирус, а неки не.

Дени Алтман, професор имунологије на Империјал колеџу у Лондону, рекао је за ЦНБЦ да студије показују да вероватност заразе унутар породице, након што је један случај позитиван, „није тако висока као што можете замислити“, преноси Индекс.хр.

„Никад ковид“ људи

Све се више истраживања посвећује разлозима зашто неки људи никада не оболе од ковида – такозвани „никад ковид“ људи.

Прошлог месеца Империјал колеџ у Лондону објавио је ново истраживање које сугерише да је мања вероватноћа да ће се људи са вишом концентрацијом Т-ћелија (врста ћелија у имунолошком систему) од коронавируса обичне прехладе заразити АРС-ЦоВ-2, вирусом који узрокује цовид-19.

Докторка Риа Кунду, прва ауторка студије с Империјал Националног института за срце и плућа, рекла је да „изложеност вирусу САРС-ЦоВ-2 не резултује увек инфекцијом“.

Број хоспитализованих мањи за 10 одсто

– Открили смо да високе концентрације већ постојећих Т-ћелија, које тело ствара када је заражено другим људским коронавирусима попут прехладе, могу заштитити од инфекције ковидом – рекла је она.

Међутим, Кунду је такође упозорила да је то, иако важно откриће, само један облик заштите, а нагласила је да се нико не би требало да се ослања само на то.

Уместо тога, најбољи начин да се заштитите од ковида је потпуна вакцинација, укључујући примање бустер дозе.

Лоренс Јунг, професор молекуларне онкологије на Универзитету Варвик, рекао је за ЦНБЦ да „постоји велико занимање за ове случајеве такозваног ‘никад ковида’ – појединаца који су очито били изложени блиским контактима у својој породици, који су заражени, али који су и сами отпорни на инфекцију“.

Рекао је да рани подаци сугеришу да су те особе природно стекле имунитет од претходних инфекција коронавирусом обичне прехладе. Отприлике 20 посто инфекција прехладе узроковано је коронавирусом обичне прехладе, рекао је, „али зашто неки појединци одржавају ниво унакрсног реактивног имунитета остаје непознато“.

Осим што је ступањ имунитета осигуран претходним излагањем коронавирусима – великој породици вируса који узрокују болести у распону од обичне прехладе до тежих болести или инфекција – нечији статус вакцинације против ковида такође ће вероватно бити чинилац у томе хоће ли неки људи бити осетљивији на ковид од других.

Улога вакцине

Вакцинација против ковида данас је широко распрострањена у већини земаља.

Бустер доза такође се широко користи, а млађа деца се се такође вакцинишу у многим земљама.

Доказано је да вакцине против ковида смањују тешке инфекције, хоспитализације и смртне случајеве и у великој мери су учинковите против познатих варијанти вируса. Имунитет који вакцине стварају донекле је угрожен варијантом омикрона.

Ендри Фридман, академик из области заразних болести на Медицинском факултету Универзитета у Кардифу, рекао је за ЦНБЦ да је разлог зашто неки људи оболевају од ковида, а други не „добро познат феномен и вероватно се односи на имунитет од вакцинације, претходне инфекције или обоје“.

– Знамо да су многи људи заражени (углавном благим) омикроном упркос оме што су потпуно вакцинисани, укључујући бустер дозу. Међутим, вакцинисање још увек смањује могућност заразе омикроном, а реакције се разликују од особе до особе – додаје.

Генетски фактор

Друго питање које се појавило током пандемије јесте зашто две особе са ковидом могу тако различито да реагују на ову на инфекцију; једна може имати тешке симптоме, на пример, а друга је асимптоматска. Одговор би могао бити у нашим генима.

– То је стварно важно питање – рекао је Алтман за ЦНБЦ.

Навео је да су он и његови колеге спровели истраживање, које ће ускоро бити објављено, о имуногенетици (односно, о односу између генетике и имунолошког састава) и инфекцији короне, и да су открили да варијације међу имунолошким системима људи „чине разлику, барем у смислу хоће ли неко добити симптоматску болест или не“.

Истраживање је усредсређено на различите гене ХЛА и проучава како они могу утицати на нечији одговор на корону, с тим да је за неке ХЛА типове мање или више вероватно да ће доживети симптоматску или асимптоматску инфекцију, рекао је.

– Кључни гени који контролишу ваш имунолошки одговор називају се ХЛА гени. Они су важни за одређивање вашег одговора на заразу ковидом. На пример, људи с геном ХЛА-ДРБ1*1302 имају значајно већу вероватноћу да ће имати симптоматску инфекцију – додао је он.