Већина људи има главобољу послије непроспаване ноћи проведене “уз чашицу више”, али 12 одсто оних који пију, неспособно је да се у тој ситуацији избори с анксиозним мислима.
За већину људи, мамурлук укључује главобољу, умор, жеђ или мучнину. Али неки људи такође наводе да доживљавају анксиозност током мамурлука. Према неким процјенама, анксиозност током мамурлука погађа око 12 одсто људи. То стање за сада се назива максиозност (хангсиетy).
Како се тијело опоравља од алкохола, мамурлук ствара стање физиолошког стреса. Уопштено говорећи, физиолошки стрес се дешава када је тијело под притиском – као што је болест или повреда. Мамурлук, не само да изазива промјене у нашем имунолошком систему, већ такође повећава нивое кортизола (који се често називају “хормоном стреса”), крвни притисак и рад срца – промјене које се такође дешавају с анксиозношћу.
Мозак такође доживљава промјене. Истраживања показују да је мождана активност која укључује допамин (врсту неуротрансмитера) нижа током мамурлука. Ово је важно, јер допамин игра важну улогу у регулисању анксиозности.
Занимљиво је да стрес и недостатак сна у комбинацији с мамурлуком могу довести до пада расположења и когнитивних функција (укључујући пажњу и памћење). Умор, стрес и суочавање са другим непријатним симптомима мамурлука такође могу отежати обављање свакодневних задатака. На примјер, неко с мамурлуком може бити превише заокупљен осјећајем мучнине, главобоље или умора да би могао ефикасно да се носи с анксиозним мислима.
Многи су такође изјавили да се осјећају као да имају више проблема с регулисањем својих емоција када су мамурни. Веће потешкоће у регулисању емоција током мамурлука могу објаснити зашто неки људи доживљавају анксиозност.
У једној студији, тим стручњака је посматрао како мамурлук утиче на менталне способности које су важне за многе аспекте свакодневног живота, укључујући памћење, флексибилно размишљање и самоконтролу. Учесници су добили низ задатака који су тестирали ове менталне вјештине, као што је памћење низа реченица и подсјећање када се то од њих затражи.
Негативни животни догађаји, депресија или бијес док пијете, кривица због пијења, па чак и одређена стања личности (као што је неуроза) су такође повезани с промјенама расположења током мамурлука.
Научници су открили и да људи који су били мамурни имају лошије резултате у кључним аспектима својих менталних вјештина, које помажу људима да се носе с анксиозношћу и инхибирају анксиозне мисли. Ако су ове менталне вјештине слабије током мамурлука, то може помоћи да се објасни зашто се неки људи боре с анксиозношћу.
Бол је дио скоро сваког мамурлука – било да је у питању главобоља или болови у мишићима. Али истраживања показују да је већа вјероватноћа да ће људи који имају склоност да преувеличавају бол или очекују најгоре, доживјети анксиозност.
Истраживања такође показују да је већа вјероватноћа да ће ова група доживјети јак мамурлук. Ово би могло објаснити зашто неки људи доживљавају анксиозност, док други не.
Мамурлук може другачије да утиче на људе и зашто то стање треба схватити озбиљно. Промјене расположења током мамурлука, и ансиозност, нису само непријатне, већ могу бити повезане и с повећаним ризиком од сукоба са другима и смањеном продуктивношћу на послу.
