Инфлација у Босни и Херцеговини, као што се очекивало, наставила је да расте и у јуну, и опет је, као и мјесец прије, убједљиво највиша у региону, што је, како сматрају стручњаци, посљедица неадекватне реакције власти, која није успјела одговорити економским изазовима.

У јуну инфлација у Федерацији БиХ била је 16,8 одсто, а у Републици Српској 14,3 одсто, док је у Хрватској износила 12,1 одсто, Србији 11,9 одсто, а у Црној Гори 13,5 одсто.

И у Републици Српској и у Федерацији БиХ у односу на мај инфлација је виша за 1,1 одсто, односно 1,7 одсто.

„Босна и Херцеговина није адекватно одговорила на економску ситуацију, заправо она нема адекватан одговор од завршетка рата наовамо. Босни и Херцеговини, мимо свега што политика каже, неопходна је јединствена економска политика и Дејтонски мировни споразум није препрека томе. Треба нам јединствена политика потпуно усаглашена између ентитета, који су носиоци економске политике у Босни и Херцеговини“, рекао је Жељко Шаин, професор на Економском факултету у Сарајеву.

Стручњаци наглашавају да сви проблеми који су ван БиХ, а дођу у БиХ, по правилу буду додатно већи него у земљама које имају јединствене економске политике, те је такав случај и са инфлацијом.

„Тешко је предвидјети како ће се даље кретати инфлација, али ако бих морао да гласам, гласао бих да ће расти, зато што носиоци економске политике, значи ентитетске владе и законодавна тијела, немају ни унутар свог ентитета усаглашене и дјелотворне мјере“, истакао је Шаин.

С обзиром на то да се инфлација не смирује ни у еврозони, може се очекивати да ће и у наредним мјесецима представљати проблем, због чега многе владе и реагују. Француска је поново одлучила да повећа пензију, а и Доњи дом француског парламента одлучио је да привремено замрзне повећање станарина. Занимљиво је да је ове мјере Француска, рецимо, донијела на инфлацију која је у односу на БиХ „свега“ 6,5 одсто. Истовремено и Европска централна банка (ЕЦБ) подигла је у четвртак референтну каматну стопу и најавила још једно повећање ове године, што ће сасвим сигурно поскупјети новац, до којег ће све теже бити доћи и који ће сасвим сигурно бити скупљи него што је био претходних година.

„ФЕД и ЕЦБ подгили су референтне каматне стопе. Наравно, може се очекивати и повећање каматних стопа на кредите грађанима и привреди у БиХ и то ће имати негативан утицај на трошкове и захтјеве становништва, али с друге стране, ако тај раст каматне стопе успије да сузбије инфлацију, онда и та повећања референтних каматних стопа ће створити предуслове и створити макроекономску стабилност за будући раст“, рекао је Драган Глигорић, стручњак за међународну економију и трговину.

Он наглашава да је примарни циљ да се смањи инфлација те да се из тог разлога сматра да би одлуке ФЕД-а и ЕЦБ-а могле имати позитиван ефекат.

Када је ријеч о инфлацији, иако је у Босни и Херцеговини она највиша, у региону такође биљеже рекорде, па је у Хрватској највиша од када тамошњи Државни завод за статистику води тај податак.