Кантарион, у народу још познат као госпина или богородичина трава, од давнина се цијенио и употребљавао за лијечење посјекотина, опекотина, хемороида, зарастање рана и као антисептик, такође и за обољења јетре, болове у желуцу и дијареју. Његова употреба у лијечењу датира још из доба Старих Грка и Римљана.
Кантарион расте по сувим брежуљцима, на сунчаним ливадама, пустом и необрађеном земљишту и рубовима шума. Листови и цвјетови кантариона посједују велика љековита својства за организам. Највише се употребљавају за лијечење депресије, немира, за апетит и проблеме са спавањем. Стабљике са цвјетовима и листовима се скупљају и везују у букете. Окрену се наопачке и суше на прохладном и провјетреном мјесту, заштићеном од сунца. Осушену биљку треба чувати у платненим врећицама на сувом мјесту.
Чај од кантариона се припрема тако што се кашичица сушене биљке прелије са 2 дл прокључале воде. Узима се ујутру прије јела и увече пред спавање по шоља. Благотворно дјелује код менструалних болова, благе депресије, поремећаја расположења у менопаузи, несанице, гастритиса и чира на желуцу, болести јетре, упале мокраћне бешике, инфекција усне дупље.
Кантарионово уље је одлично за лијечење разних рана, огреботина или ожиљака, а такође има и антивирусно, антигљивично те антибактеријско дјеловање. Ово уље се врло једноставно прави. Прије свега је важно брати биљке на сунчан дан, када су цвјетови отворени, али треба избјегавати брање након кише како цвјетови не би били влажни. Цвјетови се стављају у претходно опрану и осушену стаклену боцу у коју се потом улије маслиново уље, толико да су цвјетови прекривени уљем. Боцу је потребно затворити и држати на сунцу до седам недјеља. Сваких неколико дана је потребно промијешати садржај боце и помјерити поклопац како се не би скупљала влага. Затим се уље проциједи у другу боцу и може да се користи. Добро направљено уље је црвене боје, чува се на тамном мјесту и може стајати до двије године.
