Скоро ће два вијека од тренутка кад је настала прва фотографија. Та чудесна могућност да се у једном трену заустави овоземаљско вријеме и трајно сачува у времену и простору, какав ми познајемо. Одувијек је, ваљда, због своје небитности и маленкости, била незаустављива људска потреба да сачува поједине сегменте живота од пролазности. Вјероватно је тако настала и потреба за настанком филма, а касније је ова два неприкосновена достигнућа умјетности човјек сажео и направио ненадмашив алат за настанак забаве.

Неко ко је овом магијом опијен, још од малена, је наш млади суграђанин, Сокочанин Никола Секулић. Љубав према фотографији, а касније и према камери, наслиједио је од оца. Свијет иза кулиса, онај можда и интересантнији од оног нама приказаног, дио је Николиног живота и позива. Овај двадесетшестогодишњак спретно осваја висине ка којима тежи, као и Романију за коју га веже велика љубав.

– Све је кренуло са Романије. Ту сам одрастао и увијек ме привлачило освајање планина. То ме пратило и касније у животу кад сам живио на другим мјестима. Стално сам тежио да се враћам у висине. Уписао сам Акадмију умјетности у Бањoj Луци, смјер Филмска и ТВ камера. Још увијек студирам и надам се да ћу и то привести крају, јер тренутно не стижем од посла. Вјерујем да је прича о одабиру овог позива почела још прије мог доласка на свијет. С обзиром нa тo да ми је отац имао видеотеку, па и камеру, прије него што сам се родио, желим да вјерујем да ми је било суђено да завршим у том свијету. Гледао сам пуно филмова још као мали али су ме интересовале и одјавне шпице, јер ме занимало колико људи ради на филму, ко је за шта задужен, и мислим да сам већ ту показао неко интересовање за ово чим се бавим данас тако да је тo био породични слијед, јер је и сестра Ања кренула тим путем, а данас живи и ради у Њемачкој у позоришту као дизајнер свјетла. Да се одлучим за камеру, пресудна је била љубав. То је оно што заиста волим и осјећам. Као што кажу, ако се бавиш нечим што волиш, никад нећеш морати радити. Има једна анегдота везанa за мој животни и професионални избор. Kад сам уписао академију и када су моју покојну баку Јелену питали шта Никола студира она је одговорила: „Знаш кад се заврши филм и кад иду она слова….е па то студира.“

Никола је већ на самом почетку студија добио прилику да се сусретне са изазовима своје професије. Ангажман је добио на Алтернативној телевизији а недуго затим придружио се екипи „Босоноге продукције“ и раду на серијама „Месо“, „Кости“, „Хотел Балкан“, „Адвокадо“. Популарност и гледаност поменутих остварења довољно говоре колики је Николин успјех.

– Тренутно радим у AQUARIUS-у, маркетиншкoj агенцији, која је покренула причу „Босоногa продукцијa“, за шта су заслужни Бранкица Јанковић, Никола Коља Пејаковић и Саша Хајдуковић. Прије овог радио сам на АТВ-у, гдје сам био дио екипе која је радила емисију „Само вас посматрам“, нешто слично ономе што Кесић ради у Србији са емисијом „24 минута“. Сарађивао сам са новинаром Славишом Бајићем. У том тренутку „Босонога продукција“ је снимала серију „Месо“ па сам трчао послије посла да гледам како се снима. Онда су дошле „Кости“, „Хотел Балкан“ и „Адвокадо“. Радио сам на доста реклама за клијенте као што су МФ Банка, М:тел, Нектар, aли и неке музичке спотове – навео је Никола.

„Месо“ је криминалистичка телевизијска серија из 2017. Серију је за РТРС и РТС снимила извршна „Босонога продукција”, по сценарију Николе Пејаковића и у режији Саше Хајдуковића. Састоји се из девет епизода. Серија је постигла велику популарност у Србији и региону а снимљен је и истоимени филм. Никола каже да је након ове услиједио рад на серији „Кости“ 2019. године. Она представља други дио трилогије. Прве двије епизоде су премијерно приказане на Сарајево филм фестивалу. Серија је премијерно емитована на првом каналу Радио-телевизије Србије од 21. новембра 2020. године. Нисмо ни сумњали да је рад иза камере напоран, али је и више него забаван. Како наш саговорник каже тешко је описати ријечима само један радни дан, а било их је толико. Окупљени око једне идеје, читава екипа дише као једно биће, свјесни настанка нове, непоновљиве авантуре.

– То се не може описати, то се мора доживjeти. То је као планинарење – кренеш и док не освојиш циљ, за тај дан нема стајања. Занимљиво је то што стално упознајем нове људе, како глумце тако и екипу која ради иза камере; постанеш пријатељ са њима јер је атмосфера на снимању интимна и сви се некако зближимо. Непрекидно учим и то је непроцјењиво.

Кад смо се дотакли учења, Никола није пропустио прилику да помене оне од којих је до сада усвојио највише знања и са којима је дијелио љубав према покретним сликама.

– На АТВ-у сам научио шта је телевизија, брзина и рутина. AQUARIUS ми је отворио врата маркетинга, рекламe и филмског сета. Учио сам и учим од многих, а овом приликом издвојићy неколико имена: Бранкица Јанковић, Дарио Паранос, Саша Хајдуковић, Александар Керекеш Кеки, Саша Петковић. Када је ријеч о људима из свијета филмске умјетности сарађивао сам са многима. Међу бројним великанима издвојио бих Миру Бањац и Љубомира Бандовића. За мене је веома значајно и пријатељство са радним колегом и имењаком Николом Кољом Пејаковићем. Он је посебан и свестран и привилегија је бити у таквом друштву.

Занимало нас је како неко ко посматра настанак филма или серије, исте доживљава када их гледа као финални пројекат. Питали смо га која му је омиљена серија и филм, што и вама може послужити као препорука.

– Прије свега, већину филмова и серија које сам гледао, одгледао сам три или више пута. На прво гледање сам обичан гледалац, а онда је неизоставно да на друго гледање анализирам професионално све детаље. Има пуно фаворита, али издвојићу серију „Сопраноси“ (The Sopranos) и филм „Викторија“ (Victoria).

Много је анегдота, занимљивих прича, познанстава, разговора и дружења које памти. И о томе би се вјероватно могао снимити филм. Каже да су анегдоте свјеже, па ће их још неко вријеме чувати за себе.

– Анегдотама треба некад да одстоје; моје су још свјеже па ћу их ипак оставити за себе бар неко вријеме.

Пред крај нашег разговора поменули смо и најскорије планове, оне који су докучиви. Оне дугорочне смо оставили вишој сили, јер ко зна гдје ће Николу путеви одвести.

– Серија „Кости“ је добила највише признања, уједно и Златну антену за најбољу ТВ серију, на 11. фестивалу драма и серија ФЕДИС. Овој серији припале су још три Златне антене – за најбољу фотографију, за најбољу женску и мушку епизодну улогу. Серија „Адвокадо“, емитована је на РТС-у. Приказана је у оквиру Сарајево филм фстивала, а добила је и награду Срце Сарајева. Трећи дио трилогије је „Кожа“, она се припрема и снима. Поносан сам што сам остао дио ове велике породице која је постигла овакав успјех.

На крају ћемо рећи да је овај разговор дио трилогије о Николином успјешном послу и животу. Нека ово буде прва рубрика која говори о младом човјеку ког је изњедрила Романија, а о ком ће тек да се пише и чита.

Рођена 3. јула 1988. године у Сарајеву. Основну и средњу школу завршила у Сокоцу. Године 2015. дипломирала на Филозофском факултету на Палама, одсјек Журналистика, те стекла звање дипломирани новинар. Од 2016. године запослена као новинар у "Инфо центру" Соколац.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите коментар!
Овдје унесите своје име