Фото: Getty © Julian Finney

Након вероватно најбољег финала у историји светских првенстава, Аргентина је освојила трећу титулу шампиона света.

Нису могли „гаучоси“ без драме, тачније није Француска тек тако препустила пехар намењену шампиону Мундијала.

Три пута водила је јужноамеричка селекција, већим делом регуларног тока меча била знатно бољи ривал, али је тек након продужетака и бољег извођења пенала дошла до победе.

Ушли су изабраници Лионела Скалонија много боље у меч, гладнији победе, жељнији и расположенији за фудбал и то се одражавало и на терену.

У уводних 15 минута игре, три пута су претили Аргентинци, али је блок у одбрани Француске, као и Уго Љорис, био на висини задатка.

Уследио је 21. минут, када је потпуно несмотрени старт над Ди Маријом направио Дембеле, а судија Марчињак показао је на белу тачку.

Одоговорност је прузео Меси, који је без већих потешкоћа послао лопту у мрежу.

Омалени Аргентинац уписао је свој 26. наступ на Светским првенствима, чиме је оборио рекорд Лотара Матеуса по броју наступа на Мундијалу. Такође, постигао је по гол на сваком мечу у нокаут фази.

Није се Аргентина зауставила на томе, наставила је да притиска, играчи су као „осице“ покривали терен, одузимали лопте и нападали противника.

Управо су на такав начин постигли други гол у 36. минуту, пошто је након једне одузете лопте на средини терена, Меси проиграо Алвареза, овај брзо дотурио до Макалистера, уследила је одлична одлука и пас ка Ди Марији, који смирено и лукаво матира Љориса за великих 2:0.

Аргентина је на полувремену имала велику предност, али и конце у својим ногама.

Дидије Дешан је већ током првог дела игре направио више него занимљиве измене, пошто је изменио двојицу својих нападачки оријентисаних играча, Жируа и Дембелеа, а уместо њих увео Коло Муанија и Тирама.

Деловало је да је тај изузетно ризичан, поготово у тој фази меча, али се испоставио као невероватан погодак.

Нису промене одмах донеле резултат „триколорима“, пошто је и у наставку Француска дуго деловала безидејно.

Ипак, како је време промицало, Аргентина је губила на жестини, снази и енергији и то се све више осећало на терену.

Све више је лопта била у ногама Француза, све више су прилазили голу Мартинеза и стварао се утисак да би један гол могао потпуно да промени ток сусрета.

Управо тако је и било, пошто су Французи искористили грешку на половини Аргентине, а потом је уследио несмотрен старт Ромера, који је „натерао“ Марчињака да покаже на пенал.

Килијан Мбапе је био хладнокрван, постигао гол и вратио својој селекцији наду у потпуни повратак у меч.

Потпуни шок за многе Аргентинце (што на терену, што на трибинама), уследио је само минут касније.

Дуга лопта Рабиоа напред, Тирам и Мбапе су одиграли дупли пас и избацили одбрану ривала, након чега је сјајни Мбапе волеј ударцем послао лопту у мрежу и донео изједначење.

Налазила се Аргентина у правом нок-дауну, али је некако успела да се одбрани до краја регуларног дела и избори продужетке.

Морао је да реагује и селектор „гаучоса“ Скалони, пошто су његови играчи били на издисају и на измаку снаге.

Утакмица је била спектакуларна и у додатних 30 минута, пошто се до последњих стотинки није могло ни наслутити ко би могао да освоји титулу шампиона света.

Играо се 108. минут, када је Аргентина одиграла брзопотезну акцију, избегла офсајд замку и некако пребацила лопту преко гол линије.

Лаутаро је побегао одбрани и шутирао, одлично је реаговао Љорис, али је Меси натрчао на одбитак и успео да убаци лопту у гол, пре него што је Кунде интервенисао.

Поново је Аргентина имала предност, али се у ваздуху могао осетити нови повратак Француза.

Време није било на њиховој страни, али срећа помало јесте.

Одбијена лопта након прекида долази до Мбапеа, који оштро шутира, а Паредес у блоку реагује руком, а Марчињак без много размишљања показује поново на белу тачку.

Поново, одговорност преузима, ко други, до Килијан Мбапе, који други пенал на мечу реализује, постиже „хет-трик“ у финалу Мундијала и доноси својој селекцији пенал серију.

У лудој завршници, „триколори“ су могли и до потпуног преокрета и победе, али је Коло Муани у последњим моментима меча, последњим секундама надокнаде другог продужетка, пропустио један на један шансу са Мартинезом, који је успешно одбранио и оставио своју селекцију у животу.

Меч је отишао у пенал серију, у којој су, како другачије у овом мечу, поново драма и неизвесност.

Трећи пут на мечу, Мбапе је надмудрио Мартинеза са беле тачке и дао Француској предност, коју је хладнокрвно анулирао Меси у наредном пеналу.

Друга серија означила је почетак краја Француске, пошто је Коману одбранио Мартинез, а предност Аргентини донео Дибала, који је ушао у игру управо због пенала.

Наредни ударац, у трећој серији, Француска је платила данак неискуству, пошто је Чуамени био потпуно деконцентрисан, па је послао лопту поред гола.

Уследили су голови Леандра Паредеса са једне и Коло Муаниа са друге стране, да би одлучујући, победоносни пенал за Аргентину, прецизно извео Монтијел, који је донео делиријум на трибине.