Уместо да Републику Српску остави на миру како би се концентрисала на свој развој и стабилност, што би допринело развоју и стабилности БиХ, нелегитимни високи представник у БиХ Кристијан Шмит, својим узурпаторским понашањем и деловањем, чини све да нападом на Републику Српску, односно председника Милорада Додика, врши удар на Босну и Херцеговину и њен суверенитет и чини све да је дестабилизује. Доказ за то је несумњиво политички процес који се води против Додика, где нелегитимни Шмит у улози узурпатора у БиХ намеће неке одлуке и мења законе што је удар на БиХ и њен суверенитет, упркос јасном ставу председника Додика „да Република Српска пристаје на уставну Босну и Херцеговину, те да ми тражимо да се вратимо на Устав БиХ, да се поштује и да кад се он поштује, ми ћемо то поштовати”, додао је Милорад Додик, против кога се, како је потврдио и адвокат Додикове одбране Анто Нобило, „води монтирани – политички процес како би се Додик трајно елиминисао с политичке сцене”.

Уосталом, тамо где високи представник одлучује о свему, како је то почео да ради узурпатор Кристијан Шмит, очигледно нема места нормалном политичком животу и одговорности. Поготово када, рецимо, међународни Савет за имплементацију мира (ПИК), смештен у Сарајеву, напада руководство и владајућу коалицију у Републици Српској због онога што у ствари Шмит ради, а реч је о нападу на Мировни споразум и уставни поредак БиХ, те упркос јасним чињеницама, тако даје подршку Шмиту, правећи се да не види потпуну нелегитимност његовог положаја који је двоструко нелегитиман. Као странац који је у туђину дошао нелегитимном препоруком, успевши да за себе створи место под сунцем и да прибави за себе невероватне привилегије науштрб оних који на њих имају право. И то не сходно законима у БиХ, већ у потпуности рушећи Дејтонски споразум, односно устаљена правила и законе који се спроводе у БиХ и уместо њих уводећи своја приватна. Нема сумње, узурпатор без преседана, који од свог доласка у Сарајево демонстрира двоструку неправедност – ужива у привилегијама и то нелегитимно стеченим, што само потврђује да је реч о узурпатору. Узурпатору који је неовлашћено наметнуо измене Кривичног закона БиХ те на тај начин прописао да се службено лице које не извршава и не поштује одлуке високог представника може казнити затворском казном од шест месеци до пет година, као и забраном обављања било које дужности у било којем органу који се у целости или делимично финансира из буџета, те поништио законе Народне скупштине Републике Српске. Био је то удар на Додика. Седам дана након одлуке узурпатора Шмита, коју је донео не поштујући Дејтонски споразум и надлежности, Додик је наставио са законодавном процедуром поништених закона, те потписао Указ о проглашењу Закона о непримењивању одлука Уставног суда БиХ, као и Указ да се у ентитетском „Службеном гласнику” више неће објављивати одлуке Канцеларије високог представника у БиХ, које је донела Народна скупштина Републике Српске.

Политички судски процес који је против Додика, након наметнутих неовлашћених измена узурпатора Шмита, кренуо и наставиће се, а кључни сведок, након захтева Додикове одбране, биће и узурпатор Кристијан Шмит, који ће пред судом БиХ морати да објасни, како је то рекао адвокат Нобило, „ко га је именовао и ко му је дао овлашћења”.

Нелегитимни високи представник, колонијалиста и узурпатор Кристијан Шмит, према писањима неких медија, „неприлично се укључио у овом процесу против Додика и у активности тужиоца на прелиминарној истрази, вршећи притисак кроз директне контакте и изјаве за медије, очигледно са жељом да се суђење Додику и Милошу Лукићу, директору „Службеног гласника Републике Српске”, води као политички поступак, а не као политичка кампања с циљем уништавања репутације по свему невиних, како се то иначе наводи у Конвенцији Европске конвенције о људским правима.

Након свега овога, добро је цитирати Дејвида Чендлера, професора међународне политике на универзитету Весминстер у Енглеској и аутора књиге „Босна, лажирање демократије после Дејтона”, који подсећа да је Дејтонски споразум, откако је склопљен 1995. године, стално мењан и дописиван. Чендлер каже: „Нажалост, мењан је у правцу давања све већих овлашћења међународним надзорницима, па су високи представници мимо воље политичких представника три народа и њихових парламената, наметнули стотинак закона”.

Тако је створена вештачка држава с вештачким институцијама, које се нису питале ни за најосновније ствари, попут валуте, заставе, химне, Устава. Још те 2003. године Чендлер је нагласио: „Када би предложене реформе обезбедиле да се чује глас народа, то не би било лоше. Међутим, и овога пута ствари се намећу споља.”

Отуда његов закључак с почетка ове приче, да претерано страно мешање отежава успостављање функционалне државе, јер тамо где високи представник одлучује о свему нема места нормалном политичком животу.

Саветник председника Републике Српскe

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите коментар!
Овдје унесите своје име