© A.K.

У Српској академији наука и уметности представљен је комплетан препис Душановог законика – 27 сачуваних преписа објављено је у репрезентативној едицији САНУ, у шест томова, односно седам књига, чиме је након 85 година окончан посао издавања преписа најважнијег закона средњовековне Србије.

Тим поводом одржана је и свечана академија на којој је председник САНУ Зоран Кнежевић навео да је представљање „Законика цара Стефана Душана“ изузетно значајно за српску историју и да је резултат „жеље да се употпуни овај основни правни споменик“.

„Припреме за штампу започео је још 1938. Академијин Одбор за изворе српског права којем је председавао Тома Живановић. Одбор је усвојио програм издавања правних извора и систем проучавања средњовековног права српских земаља у којем је Душанов законик добио централно место. Разлози за то били су, пре свега, његов изузетан значај како за српску историју уопште, тако и за историју српске културе од 14. до 18. века, а затим и жеља да се надокнади закашњење у издавању основног правног споменика средњовековне Србије“, рекао је председник САНУ.

Академик Мирјана Живојиновић, пише портал РТС-а, истакла је да је издавање „Законика цара Душана“, донетог на саборима 1349. те и 1354. године, за српску науку и јавност врло важан догађај јер је реч о једном од најзначајнијих правних споменика за проучавање законодавства и живота српске средњовековне државе.

Иако је настао по узору на Византијско право, Душанов законик по много чему је оригинално дело. Многе његове одредбе потичу из обичајног права и први пут су практично записане Душановим законом.

„Оригинално је и то што су у време када је донет сви законици тадашње Европе били писани на латинском језику, дакле то је једини законски зборник тога времена који је писан на народном језику“, рекао је један од уредника Зборника проф. др Ђорђе Бубало.

Проф. др Виктор Савић додао је да се радило о језиком државне канцеларије, те да је с тим у вези Душанов законик и богат извор српске средњовековне лексике.

„Ми се ту упознајемо са неким интересантним појмовима за које иначе и овако знамо, појам рецимо себар, или рецимо баштина, или прћија, кефалија и тако даље“, рекао је Савић.

Оригинални рукопис Законика није сачуван, а преписи, од најстаријих Струшког и Атонског, до Хоповског, који је откривен пре неколико година, чувају се у Народној библиотеци Србије, Универзитетској и Патријаршијској библиотеци, Музеју православне цркве, Библиотеци Матице српске и Народном музеју у Вршцу.

Осим у Србији, постоје преписи и у Русији, Чешкој, Бугарској, Хрватској и Грчкој.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите коментар!
Овдје унесите своје име