Према подацима Агенције за статистику, свака пета особа у нашој земљи живи испод линије сиромаштва. Број корисника у јавним кухињама из године у годину све је већи. Истовремено, БиХ је једина земља у окружењу гдје се није интервенисало на растуће цијене горива. Истовремено, једина смо земља у свијету гдје је ПДВ исти за хљеб и јахту.
У мору апсурда стигло нам је још једно повећање цијена нафте.
Након што је у јуну дошло до скока вриједности барела сирове нафте на свјетским берзама, у БиХ услиједио је нови раст цијена горива.
Очекују ли нас поскупљења основних животних намирница?
Нови раст цијене горива поново је покренуо стара питања- слиједи ли нам и поскупљење основних животних намирница?
Све апелације за увођење мјера којима би се амортизовали скокови цијена нафте на берзама, надлежнима су послужили само за обећања у изборној кампањи током 2022. године. И то ,испоставило се, празна! Прича о укидању акциза на гориво остала је „мртво слово на папиру“ , а грађани препуштени сами себи.
„Нигдје није забиљежено да се власт овако маћехински односи према својим грађанима. Влади је корисна инфлација, јер раст цијена доноси већи ПДВ ,који се слива у буџет а та инфлација уствари пљачка овај народ“, рекао је за Буку проф. др Алекса Милојевић, економски аналитичар .
Криза, по много чему историјска. За само годину дана биљежи се инфлација више од 17%. Власти у БиХ неријетко су се тако знале похвалити историјским убирањем пореза. Истовремено, упркос постојању механизама попут ограничавања маржи или опорезивања екстра профита, како би се заштитили потрошачи – није се користио готово ниједан
ПДВ исти за хљеб и јахту
Цијене хране крајем протекле године достигле су максимум. Поскупљења, била она оправдана или кориштење актуелне ситуације као изговор за подизање цијена, довела су до тога да су за већину грађана основне животне намирнице постале луксуз. Потрошачка корпа у БиХ премашила је износ од 3.000 КМ.
„БиХ једина је балканска земља гдје је ПДВ исти за хљеб и јахту или скупоцјени мерцедес, то је апсурдно. Цијене хране су веће него животни стандард већине грађана. И сами можете видјети да су листе корисника народне кухиње све дуже и дуже. Ми се можемо спасити једино тиме што ћемо користити домаће ресурсе, оно што имамо, да бар то не увозимо. Нажалост, код нас је и то обрнуто. Увозимо све, па и оно што можемо сами произвести“, рекао је за Буку Јован Василић, предсједник Удружења потрошача „звоно“ из Бијељине.
Први на удару поскупљења обично су пекарски производи. На подручју највеће бх. житнице гдје ових дана падају последњи откоси „златног зрна“, чија је цијена -према наводима произвођача- мизерна и неисплатива, за сада не пријети ново повећање хљеба, кажу за Буку у Удружењу поекара регије Бијељина.
„Повећање цијене енергената свакако диктира и цијену пекарских производа. Ми се заиста трудимо да ове скокове амортизујемо, колико можемо. Оно што је сигурно, због свих ових намета и поскупљења, сасвим сигурно је да неће доћи до пада цијене пекарских производа, а надамо се у скорије вриијеме неће бити ни повећања цијене. За сада имамо довољне залихе брашна те ће цијене, за сада, остати исте. Шта ће даље бити, то нико од нас у овом тренутку не може знати. Ми немамо робне резерве са којима би се могло интервенисати и стабилизовати цијена пшенице на тржишту. Поред тога, знамо да домаћа пшеница учествује неких 30-35 % у прехрамбеној индустрији а остатак увозимо из Србије и Мађарске, а тој увозној пшеници цијену диктира берза и ми на то не можемо утицати“, каже за Буку Раденко Пелемиш предсједник Удружења пекара регије Бијељина.
По подацима Еуростата БиХ је заједно са Албанијом, насиромашнија држава у Европи
Цијена хљеба одавно је премашила 2.00 КМ. Векне које се током дана не успију продати, већ сутра продају се по троструко нижој цијени и постају „залогај спаса“ за већину грађана. Призори пред пекарама гдје се у редовима чека за „хљеб од јуче“ данашња је ,поражавајућа слика нашег друштва.
„Ми немамо никакве могућности да зауставимо инфлацију, јер немамо своју производњу и ово што имамо уништавамо. Такође, немамо ни робне резерве којима би интервенисали на тржишту у случају да нагло порасте инфлација“, каже за Буку проф. др Алекса Милојевић економски аналитичар.
Потрошачка корпа, постала кеса
Гужве су постале ријеткост на тржницама широм БиХ. Грађани које тамо затичемо , жале се на цијене сезонског поврћа и воћа.
73-годишњу Славица Станојевић пензионерку из Бијељине затекли смо на градској тржници. Морала је, каже, да бира намирнице по приоритету.
“ Цијене су страшно високе, посебно за нас пензионере. Има дана када морам да бирам да ли купити храну или лијекове. Са пензијом коју имам, док платим рачуне и купим лијекове не остане ми много избора како да преживим мјесец. Неријетко сам заспала гладна“, прича нам Славица.
Офелија Трифковић већ дуго година ради као трговкиња на бијељинској Зеленој пијаци. Ситуација је, каже, из годиен у годину лошија.
„Људи више не купују на килограме, него на граме или на „комад“. Дођу и купе само онолико колико им је потребно за данашњи ручак. Цијене сезонског поврћа и воћа су одавно поскупиле а све је ово углавном увозно, ријетко шта је домаће. При том, понуда је богата, али је квалитет лош. каже за Буку Оливија Трифковић.
Могућа несташица?
Поред сталних поскупљења грађани страхују и од несташице млијека и меса. Фармери упозоравају на тешку ситуацију
„Све је теже произвести,када распродам ово што имам ,не вјерујем да ћу зановити број грла на фармама. Хране немамо довољно,ове године суша је уништила кукуруз,а цијена сточне хране на тржишту је прескупа“,каже Миле Маринковић, фармер из Семберије.
Тржиште нестабилно, кажу месопрерађиваћи. У једном моменту дође до тржишних вишкова,а већ у следећем до несташице робе на тржишту.
„Храна је скупа, цијене ескалирају.Нелојална је конкуренција, наши произвођачи не могу да буду конкурентни цијени увозног меса.Храна за стоку је скупа и то је све што на тржишту диктира и услове производње и цијене откупа.Углавном, влада једно нестабилно стање, нема континуитета ни у производњи ни у цијени“,каже Миленко Зупур власник месне индустрије „Глобус“ из Бијељине
Аналитичари: Предстоји нам вријеме дубоке кризе
Раст цијена хране обрнуто је пропорционалан расту мјесечних прихода, упозорају аналитичари.
