Цијене основних намирница у Босни и Херцеговини у посљедњих неколико година доживјеле су драстичан пораст.
И док цијене галопирају, плате и пензије једва да каскају, а грађани, већину оног што зараде, троше управо на храну. Да ли су мјере надлежних корак ка рјешавању, сада већ хроничног проблема у нашој земљи, или кап у мору?
Већину онога што зараде, потроше на храну – То је свакодневица грађана наше земље.
Према подацима Агенције за статистику, цијене појединих намирница су се у посљедњих пет година удвостручиле. Када је ријеч о цијенама основних животних намирница, брашно и уље сада плаћамо 30ак одсто скупље него 2019. године. Млијеко је у просјеку 40% скупље, а цијене меса, у зависности од врсте, од 2019. Године су порасле од 4 до 7 марака. Ситуација је нешто другачија са поврћем и воћем.
„Чему није сезона значи да су цијене високе, грожђе је сад 12 марака, а у сезони буде 3 марке“, каже Зорица Гаврић, продавац на пијаци.
Многе ствари предвиђене потрошачком корпом, попут рекреације, културе и путовања, за многе су само пусти сан.
„То је највећи показатељ сиромаштва кад преко половице примања трошимо на храну, а на западу се троши 20% на храну. Властите производње немамо, туђу нисмо платили, ако се заустави увоз, ми смо објективно гладан народ“, сматра економиста Алекса Милојевић.
Недостатак домаће производње и трговачке марже само су неки од разлога који су кумовали тренутном стању, а мјере надлежних су тек врх леденог бријега.
„Од контролисаних 15 надозора се показало да је чак њих 12 кршило уредбу због стимулативне казнене политике, јер у том периоду док не примјењују, док дође инспекција они су више зарадили. Гледајући ове податке то се напросто није осјетило у стварном животу“, наводи Божана Радомир из савеза синдиката Републике Српске.
Подаци омбудсмана за заштиту потрошача показују да, док је на глобалном нивоу храна скупља за 20%, у Босни и Херцеговини тај постотак варира од 00 до чак 400 одсто. Рачуница можда јесте јасна, али од ње боли глава.



