Романије - Љубав побјеђује! 
ФБИ је открио око 2.400 докумената повезаних са убиством бившег америчког предсједника Џона Ф. Кенедија који никада нису достављени одбору за ревизију и објављивање, сазнаје Аxиос.
Списи који су и даље тајни налазе се међу 14.000 страница докумената које је ФБИ пронашао у прегледу покренутом након извршне наредбе предсједника САД Доналда Трампа од 23. јануара, којом је затражено објављивање свих докумената о убиству Кенедија.
Ово откриће, 61 годину након што је Кенеди убијен у Даласу, долази након деценија одбијања власти да објави све документе о атентату, што је подстакло бројне теорије завјере.
Постојање ових нових докумената откривено је Бијелој кући у петак, када је Канцеларија директора националне обавјештајне службе поднијела свој план за објављивање досијеа у складу са Трамповом наредбом. Садржај новооткривених докумената чува се у строгој тајности. Три извора која су открила њихово постојање Аxиосу изјавила су да их нису видјели.
Ипак, откриће хиљада докумената о једном од најанализиранијих догађаја у америчкој историји вјероватно ће отворити питања о процедурама за провјеру и објављивање информација унутар цијеле владе.
„Ово је огромно. Показује да ФБИ ово коначно схвата озбиљно“, рекао је Џеферсон Морли, експерт за атентат и потпредсједник непрофитне организације Марy Феррелл Фоундатион, највећег америчког извора докумената о убиству Кенедија.
Морли, познати стручњак који је написао више књига везаних за Кенедија, увјерен је да су предсједника убили непријатељи унутар америчке владе, преноси Индеx.
Он је раније тужио америчку владу тражећи више докумената.
Стручњаци кажу да преостали документи који требају бити објављени, као и новооткривени извјештаји, вјероватно неће донијети коначан доказ да ли је Ли Харви Освалд дјеловао сам или је био дио шире завјере.
Према Закону о досијеима ЈФК из 1992. године, сви документи о атентату требало је да буду предати Одбору за ревизију ЈФК досијеа, а затим Националном архиву. Ови документи су према закону требало да буду у потпуности објављени до 2017. године.
Међутим, званичници су сада утврдили да ти новооткривени записи никада нису достављени нити прегледани од стране Одбора за ревизију или Националног архива.
Када је Трамп био предсједник 2017. године, он је, по савјету ЦИА, одложио објављивање досијеа које је влада већ идентификовала. Џозеф Бајден, када је био предсједник САД, касније је наредио ограничена објављивања, која такође нису у потпуности испоштовала дух Закона о досијеима ЈФК.
Заговорници транспарентности тврдили су да би потпуно објављивање атентаторских досијеа могло компромитовати „изворе и методе“ обавјештајне службе, као и неправедно увући у контроверзу тадашње званичнике.
Током кампање за изборе 2024, Трамп је обећао својим присталицама и Роберту Ф. Кенедију млађем, сину брата убијеног предсједника, да ће објавити документе о атентату на ЈФК из 1963, као и о убиству његовог оца Роберта Ф. Кенедија 1968.
Трампова наредба захтијева план за објављивање докумената о атентатима на РФК и Мартина Лутера Кинга млађег до 9. марта.
„Предсједник Трамп окончава бесконачна одлагања. Предсједник Трамп је током кампање обећао да ће објавити атентаторске досијее како би Американцима дао истину“, наводи се у документу Бијеле куће издатом 23. јануара.
Упркос Трамповој наредби, извори тврде да разне обавјештајне агенције које посједују документе о атентату и даље предлажу њихово редиговање и скривање информација, преноси Телеграф.
„Када предсједник чује за ову опструкцију, побјесниће“, рекао је званичник Бијеле куће за Аxиос.
„Ово је потпуни дееп стате булл*хит,“ додао је други.
„Немојте се изненадити ако се сви ови документи једноставно изненада појаве на интернет. Он жели да затвори ову причу и каже да је испунио обећање“, рекао је Трампов савјетник.
Новооткривени ФБИ документи могли би бити релевантни у текућој федералној тужби коју је Марy Феррелл Фоундатион поднијела против Бајденове администрације 2022. године.
Тужба тврди да су федералне агенције имале још докумената повезаних с атентатом које нису предале Националном архиву.
Међу њима су: затворски снимци мафијашког боса Карлоса Марчела, који је тврдио да је био умијешан у атентат, те ЦИА документи о Џорџу Јоанидесу, шефу тајних операција ЦИА у Мајамију, који је био официр за везу са групом кубанских изгнаника у Њу Орлеансу, која је имала серију сусрета са Освалдом прије пуцњаве.
Јоанидес је такође оптужен да је обмањивао конгресну комисију која је истраживала атентат, јер није открио своје везе са Освалдом.
„Јоанидесов досије изгледа баш као ови новооткривени ФБИ фајлови. То је нешто директно повезано са атентатом, а никада није достављено Националном архиву“, рекао је Морли.
Неки стручњаци раније су казали да се не требају гајити превелика очекивања у вези с објавом докумената. У круговима Бијеле куће откриће додатних 2.400 докумената названо је „тактиком одуговлачења дубоке државе“, тврди Аxиос.
Џон Ф. Кенеди убијен је у новембру 1963. током посјете Даласу, док се возио у отвореној лимузини.
У службену причу да је Ли Харви Освалд, одговоран за атентат, дјеловао сам не вјерују двије трећине Американаца. Међу теоријама завјере налазе се тврдње о завјери ЦИА, освети Кубанаца, мафијашкој ликвидацији и нападу који је финанцирао војно-индустријски комплекс.
