Иако су евиденције пред посљедње локалне изборе показале нешто бројније бирачко тијело него што је то био случај 2020. године, на биралиштима се појавило неколико десетина хиљада гласача мање, а међу онима који су, ипак, испунили грађанску дужност било је више мушкараца него жена, док је број младих пао испод 15 одсто када је у питању одзив.
Осми по реду локални избори, на којима су бирачи изабрали градоначелнике и начелнике те одборнике у Републици Српској, ФБиХ и Брчко дистрикту, одржани су лани почетком октобра, а пресјек стања са терена је сумиран у публикацији „Изборни показатељи, 2024. година“ коју је објавила Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ.
Изборна статистика, наиме, показује да је право гласа на изборима у октобру имало око 18.000 становника више него што је то случај био 2020, али их је, с друге стране, гласало око 70.000 мање.
Бројеви о излазности говоре да је на посљедњим изборима у БиХ, а ту су подаци за Републику Српску, ФБиХ и Брчко дистрикт, гласало нешто више од 1,6 милиона бирача, што у процентима износи 48,14, док је у октобру 2020. на биралишта изашло око 1,7 милиона људи, односно 50,40 одсто.
Када је ријеч о полној структури бирача, на првом мјесту су мушкарци, али ни жене не заостају много. Према подацима ЦИК-а, на посљедњим локалним изборима гласао је 824.831 мушкарац и 813.016 жена, а гледајући то у процентима бројеви су готово идентични онима од прије четири године.
С друге стране, видљив је пад броја младих бирача, односно оних који имају мање од 30 година.
– На изборима 2020. гласало је 16,86 одсто бирача млађих од 30 година, а у октобру 2024. године 14,90 одсто – показују упоредни подаци ЦИК-а из 2020. и 2024. године.
Та статистика је, наиме, потврдила предвиђања стручњака који су истицали да на биралишта излазе махом старији бирачи. Члан Стратешког одбора „Коалиције под лупом“ Вехид Шехић истиче да не треба да изненађују овакви резултати јер је све мање повјерења грађана у странке.
– Ако анализирамо предизборна обећања и оно што је на крају урађено, види се да је доста тога остало неиспуњено и грађани не виде начин да нешто могу да промијене – рекао је Шехић.
Додаје да је потребно имати на уму да се проценат рачуна од укупног броја оних који су регистровани за гласање.
– На бирачком списку се налазе све особе које имају важећу личну карту. И они који живе у БиХ и у иностранству. Ако бисмо гледали само оне који стварно живе у БиХ, проценат би био далеко већи, односно сигурно није испод 65 одсто, тако да је о свему потребно водити рачуна. Проценат је проценат, али је и чињеница да грађани губе стрпљење и повјерење у политичаре јер не виде напредак – истакао је Шехић који је и представник Форума грађана Тузла и бивши члан Централне изборне комисије БиХ.
