Споразум о делимичном прекиду ватре у Црном мору наводно је договорен, али из Америке, Русије и Украјине о њему стижу опречне информације. Оно што засигурно знамо јесте да Вашингтон жели да трговински бродови поново пролазе Црним морем, али и да Доналд Трамп жели Владимиру Путину да омогући повратак на светско тржиште за извоз пољопривредних производа и ђубрива. Поред Украјине, овај договор изазвао је панику у Румунији и Бугарској – које страхују од „руских операција“.
Први договор Америке, Русије и Украјине: Не зна се када ће прекид ватре почети
Да је први договор Америке, Русије и Украјине склопљен, објавила је Бела кућа. Из Вашингтона су издали два саопштења – једно о преговорима са Украјином, једно о преговорима са Русијом. Потом се огласио и Кремљ, али и украјински председник Володимир Зеленски и постало је јасно да детаљи овог прекида ватре нису утаначени, као ни датум када ће он почети. Оно што јесте познато је да:
- Све три стране желе прекид ватре и безбедну пловидбу у Црном мору
- Америка ће омогућити Русији повратак на светско тржиште
- Украјина сагласна са прекидом ватре, али прети одмаздом у случају да га Русија прекрши
- Договор је конципиран тако да прави уступке Русији
Зеленски: Руси манипулишу, већ крше договор
Неколико сати након што је објављено да је постигнут споразум о Црном мору, украјински председник Зеленски оптужио је Русију да покушава да манипулацијом наруши договоре из Саудијске Арабије.
Нажалост, већ сада, баш данас, баш на дан преговора, видимо како су Руси већ почели да манипулишу. Они већ покушавају да изврћу договоре и фактички преваре и наше посреднике и цео свет – рекао је Зеленски.
Он је упозорио да “Москва увек лаже“ и да зависи од међународне заједнице да ли ће дозволити да се таква ситуација настави.
– Како ће се Русија понашати у наредним данима показаће много, ако не и све. Ако поново дође до ваздушних узбуна, ако поново дође до војних активности у Црном мору, ако поново буде руских манипулација и претњи, онда ће морати да се предузму нове мере конкретно против Москве – рекао је председник Украјине.
Из Русије су потврдили да је договор постигнут, али да на снагу може да ступи када нека ограничења Русији буду укинута.
Руски удари на „жилу куцавицу“ Кијева
Русија је претходних година извршила вишеструке нападе на украјинске луке дуж Црног мора и реке Дунав, што је значајно утицало на извозне способности Украјине и глобално тржиште хране. Украјина је пре рата била позната као „житница Европе“.
Ова земља је је 2021. године извезла око 50 милиона тона житарица и била је одговорна за приближно око 10 одсто глобалног извоза пшенице и 15 одсто глобалног извоза кукуруза.
Договор о житарицама и транспорту Црним морем постигнут је 2022. године, уз посредовање Турске. Ипак, он је истекао у јулу 2023. године, а руски председник Владимир Путин није желео да га обнови.
Последњих месеци Русија је интензивирала своје нападе на украјинске црноморске луке, посебно циљајући Одесу. У октобру 2024. године, руски ракетни удар оштетио је теретни брод Оптима регистрован на Палау који је пристао у Одеси, што је резултирало жртвама међу посадом и поремећеним извозом житарица. Недавно, почетком марта 2025. године, још један ракетни удар на луку Одеса оштетио је брод за жито намењен за транспорт пшенице у Алжир, што је довело до смртних случајева, укључујући стране држављане. Украјински званичници осудили су ове нападе као директну претњу глобалној безбедности хране.
Руски напади проширили су се и на украјинске луке на Дунаву, које су кључне за алтернативне извозне руте. Најчешће је на удару била лука Измаил, која се налази на граници Украјине и Румуније. Ови напади не само да ометају украјинске испоруке жита, већ су довели и до падања дронова у суседне земље попут Молдавије и Румуније, што је изазвало забринутост за регионалну безбедност.
Зашто су важне црноморске и дунавске луке
Црно море је од виталног значаја и за руску трговину, јер омогућује приступ глобалном тржишту за извоз житарица и ђубрива, а управо то Трамп сада жели да „поклони“ Путину.
Иако је река Дунав секундарна у поређењу са Црним морем, она је стратешки битна тачка. Дунав нуди алтернативне правце за транспорт робе, посебно када су црноморске руте угрожене. Контрола ових путева омогућава Русији да изврши притисак на регионалну трговину и моћ у источној Европи.
Румунија и Бугарска страхују од промена у Црном мору
Поред Украјине, због договора о ситуацији у Црном мору страхују Румунија и Бугарска. Према наводима „Фајненшел тајмса“, који се позива на званичнике из црноморског региона, Румунија и Бугарска сматрају да промена статуса кво на Црном мору значи да ће се проширити оперативна зона руске морнарице.
Украјина је, наводи британски лист, истерала руску морнарицу из западног дела Црног мора, а било какав договор може да буде од користи само Москви. Званичници са којима је ФТ разговарао истичу да би то могло да угрози безбедност Румуније и Бугарске, а да оне на то немају никаквог утицаја.
– То је у нашем суседству, а ми немамо поверења у Русе ако им се дозволи већа слобода у оперисању – рекао је један од званичника са којима је ФТ разговарао.
