У посљедњим деценијама корупција је постала дубоко укоријењена у многим институцијама, од локалних до државних власти.
Иако су у самој БиХ препознати бројни проблеми у вези са корупцијом, борба против ње још увијек остаје изазов.
Тако је БиХ доживјела значајан пад према Индексу перцепције корупције за 2024. годину, те сада заузима, уз Бјелорусију, друго најлошије мјесто у Европи.
Током прошле године, Центар за пружање правне помоћи Транспаренси интернешнела у Босни и Херцеговини (ТИ БиХ) је на основу пријава грађана поступао у 391 новом предмету, што представља повећање од 8,1 одсто у односу на 2023. годину.
Како су навели у свом извјештају, раст броја предмета и пријава грађана указује на све већу учесталост корупције, потврђену налазима Индекса перцепције корупције (ЦПИ), према којем је БиХ друга најкорумпиранија земља у Европи, али и на пораст повјерења грађана у ефикасност правне помоћи коју пружа ТИ БиХ.
-ТИ БиХ је одговорио на 1.694 позива путем бесплатне телефонске линије, а у 2024. години, а 377 предмета је покренуто на основу пријава грађана док је 14 предмета иницирао Центар. Као и ранијих година, највећи број пријава односио се на сектор државне управе (166), затим правосуђе (36), образовање (33), те здравство и сукоб интереса (по 26 пријава) – наводе из ТИ БиХ.
“Стање се погоршава”
Ивана Корајлић, извршни директор Транспаренси интернешнела у БиХ (ТИ БиХ) за Српскаинфо каже да Босна и Херцеговина од 2012. године није имала никакав напредак када је ријеч о борби против корупције.
-БиХ не само да је међу најгорим државама у Европи, она заправо, већ годинама „назадује“. Не само да се не виде никакви конкретни резултати у борби против корупције, већ се стање погоршава. Највећу одговорност сносе они који би требало да доносе потребне законе и политике које би требало унаприједити, а то су доносиоци одлука, извршна и законодавна власт. Они су одговорни и за чињеницу да немамо осигурану независност институција које би требало да се боре против корупције, да истражују и процесуирају, кажњавају.. – појашњава Корајлићева.
Како каже, главни циљ власти је да заробе те институције и да их контролишу, те да осигурају сами себи да не морају сносити никакву одговорност, чак и ако су директно умијешани у корупцију и ако за то постоје докази.
– Свима који су на власти у интересу је да се стање не мијења и да се, чак, додатно погоршава, јер на тај начин јачају контролу над институцијама, јачају контролу над тим како ће се распоређивати ресурси и јавна средства, како ће се располагати природним ресурсима. Све је у интересу неколицине људи на власти, који од тога имају огромну корист. С те стране, ни не постоје интереси да се унапређују закони, да се јачају институције и њихове надлежности и капацитети, да би могле да истражују, процесуирају и да се боре против ове појаве. Чињеница је да имамо све већи број грађана који траже помоћ у борби против корупције, а ту помоћ им не обезбјеђују институције које су за то надлежне, већ се обраћају невладиним организацијама за правну помоћ. Они пријављују корупцију, али нажалост, не виде адекватан однос институција према, нити њиховим пријавама корупције, нити њиховим правима у цијелом том процесу – прецизира Корајлићева.
“Грађани одређују ниво корупције”
Семир Мујкић, главни уредник Балканске истраживачке мреже (БИРН), највећу одговорност за опстанак корупције у БиХ види у грађанима.
-Колико год грађани, као гласачи, хтјели да то пребаце на неког другог, да кажу да су то тужилаштва, судије, полиција, политичари, или било ко други, грађани су ти који одређују који ниво корупције ће бити у једној земљи– каже Мујкић за Српскаинфо.
Поред грађана, Мујкић велику одговорност види и у тужиоцима.
– Када је ријеч о корупцији, они би требали радити пуно већи посао. Ту посебно мислим на Тужилаштво БиХ, с обзиром да су ту људи који имају најбоље услове, који би требали да се баве високом корупцијом и који имају једну врсту моћи. Дакле, након грађана највећа одговорност је на Тужилаштву БиХ, да покрене и ради те случајеве. Видимо благе помаке у задње вријеме, али то није довољно за једну овако корумпирану државу – рекао је Мујкић.
На питање како се борити против корупције, Мујкић сматра да „Свако треба да крене од себе“, а да тужиоци и полиција треба да раде свој посао када је ријеч о високој корупцији.
-Не морате нпр. платити полицајцу 20 КМ да се не би написала казна. Заправо је највећи проблем висока корупција. А она се рјешава на врло једноставан начин: Тужиоци требају да раде свој посао, а полиција треба да ради свој. Не треба бити прихватљиво да неко ко је осуђен задржи своју функцију. Корупција постоји свугдје, али постоји и одговорност када се неко открије да одмах подноси оставку – закључује Мујкић.
