Фатима Хассоуна, која је 18 мјесеци биљежила рат у Гази и била тема новог документарца, убијена је заједно са 10 чланова своје породице.
Као млада фоторепортерка која је живјела у Гази, Фатима Хассоуна знала је да је смрт увијек близу. Док је протеклих 18 мјесеци рата провела документујући ваздушне нападе, рушење свог дома, бескрајно расељавање и убиство 11 чланова породице, све што је захтијевала било је да јој се не дозволи да “мирно оде”.
„Ако умрем, желим гласну смрт“, написала је Хассоуна на друштвеним мрежама. „Не желим бити само ударна вијест или број у групи, желим смрт коју ће свијет чути, утицај који ће остати кроз вријеме и безвременску слику коју вријеме или мјесто не могу сахранити”.
“Циљани напад” Израела
У сриједу, само неколико дана прије вјенчања, 25-годишња Хассоуна убијена је у израелском ваздушном нападу који је погодио њен дом у сјеверној Гази. Десет чланова породице, укључујући њену трудну сестру, такођер је убијено, пише Гуардиан.
Израелска војска је саопштила да је то био циљани напад на члана Хамаса који је учествовао у нападима на израелске војнике и цивиле.
Двадесет четири сата прије него што је убијена објављено је да ће документарац који се фокусира на Хассоунин живот у Гази, од почетка израелске офанзиве, бити премијерно приказан на француском независном филмском фестивалу, који се одржава паралелно са фестивалом у Кану.
Филм „Стави душу на руку и ходај (Put Your Soul on Your Hand and Walk)“, који је снимила иранска редитељица Сепидех Фарси, прича о патњи Газе и свакодневном животу Палестинаца кроз снимљене видео разговоре између Хассоуне и редитељица. Како је Фарси описала, Хассоуна је постала „моје очи у Гази… ватрене и пуне живота. Снимила сам њен смијех, њене сузе, њене наде и њену депресију“.
“Била је тако сјајна, тако талентована. Када видите филм, схватит ћете“, рекла је Фарси за Deadline. „Разговарала сам с њом неколико сати прије да јој кажем да је филм у Кану и да је позовем”.
Рекла је да је живјела у страху за Хассоунин живот, али и додала: „Рекла сам себи да немам право да се бојим за њу, ако се она сама не боји. Држала сам се њене снаге, њене непоколебљиве вјере.“
Фарси, која живи у егзилу у Француској, рекла је да се бојала да је Хассоуна била мета због свог праћеног рада фоторепортерке и недавно објављеног учешћа у документарцу. Газа је најсмртоноснији сукоб за новинаре у новијој хисторији, са више од 170 убијених од 2023. године, иако неке процјене говоре о чак 206.
Од када је Израел започео бомбардовање Газе, након напада на јужни Израел 7. октобра 2023. године, убијено је више од 51.000 људи, од којих је више од половине жена и дјеце, према подацима министарства здравства Газе. Од пропасти примирја с Хамасом у марту, Израел је жестоко наставио своје смртоносне зрачне нападе, а у петак је у нападима убијено најмање 30 људи.
Њезине колеге новинари у Гази реаговали су с тугом и љутњом на вијест да им је израелски ваздушни напад одузео Хассоуну, баш као што се она и бојала. „Документовала је масакре кроз свој објектив, усред бомбардовања и пуцњаве, биљежећи бол и вриске људи на својим фотографијама“, рекао је Анас ал-Схарееф, репортер Ал Јазеере са сједиштем у Гази.
Огласио се и филмски фестивал
Миqдад Јамеел, још један новинар са сједиштем у Гази, позвао је људе да „виде њене фотографије, прочитају њене ријечи – свједоче животу Газе, борби њене дјеце у рату, кроз њене слике и њен објектив“.
Њена смрт потакнула је саопштење на филмском фестивалу у Кану, гдје ће се у мају приказати Фарсинин документарац: “Гледали смо и програмирали филм у којем је животна снага ове младе жене изгледала као чудо. Њен осмијех је био магичан као и њена упорност. Свједочила је, фотографирала Газу, дијелила храну упркос бомбама, жалости и глади. Слушали смо њену причу, радовали се сваком њеном појављивању да је видимо живу, бојали смо се за њу”.
Стихови за Хассоуну
Хаидар ал-Гхазали, палестински пјесник из Газе, рекао је у објави на Инстаграму да га је Хассоуна, прије него што је убијена, замолила да напише пјесму за њу када умре, што је он и учинио.
“Данашње сунце неће нанијети штету. Биљке у саксијама ће се саме припремити за благог посјетиоца. Биће довољно свијетло да помогне мајкама да брзо осуше веш и довољно хладно да се дјеца могу играти цијели дан. Данашње сунце неће бити оштро ни према коме”…
