Кад стигну васкршњи дани, не долази само празник – долази памћење, колективно, дубоко, наслијеђено кроз вијекове. Долази вријеме да се сјетимо да јаје није само украс, већ завјет. Да Васкрс није само дан, већ мост – између смрти и живота, туге и радости, таме и свјетлости.
У српској традицији, Васкрс је више од хришћанског симбола. Он је ритуал живота. Он је тихо „Христос васкрсе“ које шапатом пролази кроз генерације, кроз усне наших бака, мајки, и нас. И у том шапату, јаје постаје амајлија, а обичаји добијају снагу закона.
Звона васкрсења, почиње славље
Кад сване дан Васкрсења Христовог, православни храмови грме. Звона звоне дуго, широко, да обиљеже долазак највећег хришћанског празника. Домаћин са породицом иде на свету литургију. По повратку кући, поздравља се:
„Христос васкрсе!“ – „Ваистину васкрсе!“
Поздрав траје све до Спасовдана. Љубе се укућани, пали се свијећа, кади се дом, моли се пред иконом, а затим сви сједају за свечану трпезу.
Црвено јаје, прва мрсна храна и молитва
У средини стола – чинија с јајима – офарбана и украшена. Домаћин узима прво јаје, па редом сви. Почиње куцање јајима, игра и такмичење, радост дјеце, осмијех старијих.
Али није то само игра – то је стари код здравља. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, прије него што се било чиме омрси. Ко дође у госте, прво добије јаје – па тек онда кафу, колаче, ракију.
И још нешто: дијете треба се додирне црвеним јајетом. Лагано, преко чела, преко образа. Да буде црвено, здраво, весело цијеле године. Вјеровало се да јаје има магичну моћ живота.
Немојте спавати до поноћи!
Један од мање познатих обичаја носи озбиљно упозорење:
На Васкрс не ваља заспати прије поноћи. Ако се оде у сан раније, вјеровало се да ће особа бити поспана, спора и лијена читавог љета. И ништа, ама баш ништа, неће успјети да заврши.
Зато би се у многим крајевима остајало будно, дочекивао се празник уз свијеће, пјесму, молитву. У Русији је чак постојао обичај да оног ко се успава неизоставно полију водом или баце у ријеку. Синод Руске цркве је у 17. вијеку тај обичај морао званично да забрани – толико је био распрострањен и понекад опасан.
Јутарње умивање
Кад се устане, а треба устати у рану зору, ваља се умити водом у којој су потопљени дрен, здравац, босиљак и црвено јаје.
Та вода није обична, то је еликсир васкршњег јутра. Тиме се дјеца прскају по лицу да би била здрава и румена, а дјевојке умивају да би биле лијепе и цвјетне као прољеће.
Васкрс у српској традицији није само вјерски празник – то је обнављање духа. То је дан кад је јаје више од симбола: оно је лијек, благослов, молитва, дар и свјетлост.
