Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Саво Минић и његов помоћник за шумарство Раденко Лакетић незадовољни су управом „Шума Републике Српске“ и сматрају да руковођење у овом јавном предузећу мора бити пуно боље и успјешније.
У одговору на питања КАПИТАЛ-а, из овог министарства кажу да су Влада Српске и ресорно министарство одрадили све потребне активности на побољшању стања дефинисане мјерама Програма за производно-финансијску консолидацију који је направио Тим за праћење пословања „Шума РС“.
„То су репрограм пореских обавеза (17 милиона КМ), гаранције Владе за кредит у износу од 15 милиона КМ, нови цјеновник шумских дрвних сортимената, измјене и допуне статута, активности на заштити шума и друге активности. И поред свих напора Владе и министарства у јавном предузећу је очигледно одлагање примјене одређених наведених мјера, те је оцјена свеобухватног управљања и понашања у предузећу незадовољавајућа“, наводи се у одговору и каже да „пословање и руковођење у јавном предузећу мора бити пуно боље и успјешније“.
Из министарства су прецизирали да су у Тиму за праћење пословања „Шума“ помоћник министра за шумарство Раденко Лакетић, секретар ресорног министарства Павле Карапетровић, професор Шумарског факултета Зоран Говедар, затим Александар Плазинић из Одбора за ревизију „Шума“, те Милена Бркић, Саша Бурсаћ и Александар Копривица из „Шума РС“.
„Тим је израдио Програм производно-финансијске консолидације, а основне мјере из програма односе на критерије запошљавања радника и смањење укупног броја запослених, уређивање области извођења радова у шумарству, побољшање сортиментне структуре кроз боље кројење и класирање сортимената, промјену политике продаје шумских дрвних сортимената, увођење строже финансијске дисциплине, спровођење мјера заштите шума уз досљедно спровођење Акционог плана за сузбијање незаконитих радњи у шумарству, примјену интегралног информационог система и друго“, наводи се у одговору.
Из министарства оцјењују да би се брзим провођењем наведених мјера увео ред у пословање јавног предузећа уз очување расположивог шумског ресурса, уредили односи са извођачима радова и дрвопрерађивачима, постигло извршење плана у цјелости и остварила значајна добит.
„То би омогућило нормално пословање јавног предузећа, задовољне извођаче радова и дрвопрерађиваче, редовне уплате средстава у буџет локалних заједница и редовну исплату плата радницима“, оцјењују из министарства.
Међутим, из министарства су пропустили да кажу да помоћник министра Раденко Лакетић годинама уназад има најзначајнију улогу у сектору шумарства и води главну ријеч када је у питању пословање „Шума Српске“, тако да је са његове тренутне позиције лицемјерно пребацивати одговорност за катастрофално стање на актуелну управу „Шума“.
„Члан 4. Закона о шумама каже да шумама и шумским земљиштем у својини Републике Српске управља и газдује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Како је онда могуће да се челни људи министарства понашају као да немају никакву одговорност за тешко стање у „Шумама“, пита се наш саговорник одлично упућен у стање у овој области који је инсистирао на анонимности.
Милионски пројекти и студије
Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде одговорили су да конкретни пројекти и студије за које смо их питали представљају научно–стручну основу за оперативне послове у уређивању, искоришћавању и узгоју шума и друге активности.
„Оквирна вриједност наведених пројеката износи милион КМ“, наводи се у одговору.
Ипак, према сазнањима КАПИТАЛ-а, за те пројекте је дато вишеструко више средстава, при чему је посебан проблем што многе скупо плаћене студије и пројекти немају никакву практичну примјену.
Он истиче да је члан Тима за праћење стања Александар Копривица био предсједник раније радне групе за израду Програма производно-финансијске консолидације.
„Та радна група је 22. маја 2023. године тадашњој управи „Шума“ поднијела извјештај у којем су изнесене препоруке шта треда да ураде поједина шумска газдинства и друге организационе дијелове који својим пословањем изазивају озбиљне поремећаје и утичу на ликвидност цијелог јавног предузећа“, каже наш саговорник.
Како тврди, те препоруке су углавном остале мртво слово на папиру или нису дале резултате, а све су прилике да ће тако бити и са новим Програмом за производно-финансијску консолидацију који се не разликује много од оног из маја 2023. године.
