Романије - Љубав побјеђује! 
На овогодишњем засједању Сабора СПЦ, које је одржано од 13. до 17. маја у Београду, посебна пажња посвећена је положају и проблемима Цркве како у Србији и Републици Српској, тако и у суседним државама и у дијаспори, а патријарх Порфирије поручио је да тренутна превирања у свијету изискују непоколебљиво јединство.
Како је саопштено из СПЦ, као и ранијих година посебна пажња је посвећена извјештају о стању у српској јужној покрајни.
– Надовезујући се на ову тему, а потврђујући нераскидиву везу са извориштем нашег духовног и националног идентитета, оличену у личностима наших светих владара, Сабор је установио и једно ново одликовање – орден Светог Кнеза Лазара – које ће се додјељивати члановима Цркве за опште заслуге – наводи се у саопштењу.
Додаје се да је Сабор показао и бригу око унапређења духовног живота и организације СПЦ у расејању.
Како је наведено, у том духу, Сабор је обратио нарочиту пажњу извјештајима о архипастирском раду архијереја у дијаспори, као и о завршетку правних и црквено-правних процеса у САД и у Великој Британији.
Сабор је констатовао неопходност да се настави процес црквено-правног уједначавања и у правним системима других држава широм дијаспоре у којима СПЦ има своју јурисдикцију.
Саслушани су и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода и епархијских архијереја, као и извештаји о раду Патријаршијског управног одбора, Патријаршијске библиотеке, Музеја и Архива Српске Православне Цркве, као и добротворне фондације “Човекољубље” и других фондација, установа и служби СПЦ у протеклом периоду.
У том смислу Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао могућности унапређивања рада црквених завода и јединица.
Сабор је прихватио закључке рада односне Комисије о образовању
У саопштењу се наводи да је Сабор саслушао извјештаје о раду свих образовних установа СПЦ, као и извештај саборске Комисије којој је повјерено да припреми приједлоге за реформу плана и програма средњошколског образовања у богословским школама СПЦ.
По саслушању, Сабор је прихватио закључке рада односне Комисије и донио одлуку о увођењу система четворогодишњег средњошколског образовања у српским православним богословијама које ће са применом започети већ од 1. септембра школске 2025/26. године.
Сабор је поклонио пажњу и питању измјена и допуна 14. и 15. члана Устава Српске православне цркве који се тичу назива епархија и титулатуре епископа.
Како се наводи у саопштењу, у Светом Синоду мандат је престао митрополиту браничевском Игњатију и архиепископу горњокарловачком Герасиму, чиме ће они постати чланови замјеници у наредном периоду.
Као чланови Синода у досадашњем мандату остају митрополит зворничко-тузлански Фотије и митрополит рашко-призренски Теодосије, а за нове чланове у предстојећем двогодишњем мандату изабрани су митрополит бачки Иринеј и епископ будимљанско-никшићки Методије.
Сабор је прихватио приједлоге Комисије за припрему приједлога за проглашење светих СПЦ те ће тако у Диптихе светих бити уписани Никодим, епископ далматински, затим исповједник вјере протосинђел Кирил (Цвјетковић), свештеник Михаило Барбић, парох кртољски, свештеник Илија Родић, преподобномученик Јован Стјенички, света и блажена Ана, мајка светог Василија Острошког, мученици решковачки пострадали од Турака 1688. године, преподобномученици и мученици рмањски и мученици гаравички и бихаћко-петровачки.
Духовне посљедице ратних сукоба
Сабор се, и ове године позабавио духовним посљедицама ратних сукоба широм свијета те је поново подсјетио релевантне међународне институције на страдање православних хришћана у Украјини, Сирији, Палестини и код нас, на Косову и Метохији.
Апелују на све који имају моћ да спријече даља крвопролића, мржњу, нетрпељивост, неправду и безакоње.
Током Сабора одржана је и сједница Централног тијела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару, којом приликом је примљен извјештај овог тијела о свим досадашњим радовима извршеним прилозима вјерника и уз помоћ државе, као и о преосталим радовима неопходним да се изведу у години пред нама.
Патријарх Порфирије, обраћајући се на почетку прве радне седнице епископима, казао је да се налазимо у турбулентним временима те да тренутно превирање у свијету, као и у Србији, изискује непоколебљиво јединство.
– Сада више него икада, морамо свједочити да је Црква Сабор. Она, дакле, сабира, не дијели, не поистовећује се ни са једним фрагментом; она је цјелина вјерног народа, она премошћује разлике и мири – навео је Порфирије.
Како је додао, мора се свједочити да јединство Цркве превазилази све земаљске подјеле.
– То јединство се чува – не појачаним бављењем, нити поистовећивањем са свјетовним питањима и недоумицама, него пророчком дистанцом од свих овоземаљских ‘сотириологија’. Јединство се чува братским савјетовањем, поштовањем нашег црквеног предања и апостолске вјере и молитве које нас конституишу као Цркву Христову – навео је он.
Како је додао, када се сабирају у Сабор, не представљају појединачне епархије као изоловане административне јединице црквеног управљања, већ као носиоци једног и недјељивог епископата Христовог, свједочећи о саборној пуноћи Цркве која се пројављује на сваком мјесту.
– Не састајемо се, стога, само ради расправе о административним питањима црквеног живота већ првенствено ради заједничког духоносног расуђивања о животу Цркве Христове у нашем историјском времену и простору -поручио је патријарх Порфирије.
Два велика јубилеја обиљежила Сабор
Овогодишње засједање Сабора СПЦ протекло је у атмосфери обиљежавају два велика јубилеја – 1.700 година од Првог васељенског сабора у Никеји и 850 година од рођења Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља.
Како се додаје, оба јубилеја биће прослављена у току ове године литургијским сабрањима, као и научним скуповима, пригодним академијама, конференцијама, округлим столовима и изложбама у Београду и у епархијама СПЦ.
Редовно засједање Сабора СПЦ одржано је у Храму Светог Саве у Београду од 13. до 17. маја, а 14. маја у крипти Храма Светог Саве започео са радним дијелом засједања.
Током засједања, по већ утврђеној традицији, епископи су посјетили краљевски дом Карађорђевића, на позив престолонаслиједника Александра Карађорђевића, у чије име их је као домаћин дочекао принц насљедник Филип Карађорђевић.
