Вјерници Српске православне цркве у суботу, 7. јуна, обиљежавају, поред љетњих Задушница и Треће обретење главе Светог Јована Крститеља – једног од најпоштованијих светаца у православљу.
Свети Јован Крститељ слови као велики пророк који је најавио долазак Исуса Христа. Његов живот окончан је мученичком смрћу, страшном и достојном части коју носи. Његов дан слави се више пута током године, а Треће обретење његове часне главе заузима посебно мјесто у црквеном календару.
Овај празник, по црквеном календару пада 25. маја, док се по грегоријанском обиљежава 7. јуна.
Народна вјеровања и необични ритуали
Раширено је вјеровање да овог дана сунце креће назад са сјевера према југу, три пута стане и заигра.
Народно предање каже да се на овај дан небо отвара, а душе умрлих одлазе у вјечни рај. У поноћ, на сам празник, вјерује се да ако замислите три жеље, оне ће се остварити.
Међутим, постоји и строго вјеровање – у суботу не смијете узимати у руке ножеве и друге оштре предмете. Разлог је поштовање према ранама невино страдалог светитеља. Вјерује се да би додир ножа могао да нанесе повреду његовим светим ранама, преноси Она.рс.
У народној пјесми, која говори о нечему што не може бити, и у којој се баца клетва на дјевојку да се не уда, дјевојка на коју је бачена клетва треба овог дана да се помоли у цркви или манастиру Светом Јовану, упали свијећу и остави скроман прилог храму. Клетва ће бити отклоњена.
Историјски трагови часне главе Светог Јована
Часна глава Светог Јована Крститеља, некада скривена на свештеном мјесту, пронађена је по указању једном свештенику у сребрном кивоту.
У VIII вијеку, током иконоборне јереси, глава је пренета у Комане у Кападокији — мјесто прогонства Светог Јована Златоуста. Када је иконоборство било савладано, у време цара Михаила и патријарха Игњатија (око 850. године), глава је пренијета у Цариград и положена у царској цркви.
Преподобни Теодор Студит изрекао је величанствену похвалу овом трећем обретењу часне главе. Претпоставља се да је света глава била чувана и у његовом манастиру.
Прича о првом, другом и трећем обретењу главе Светог Јована
Јован Крститељ био је посјечен по налогу и наговору злобне Иродијаде, жене краља Ирода. Иродијада је наредила да глава не буде сахрањена са телом, из страха да пророк не васкрсне. Зато је глава била скривена и закопана на безименом месту.
Дворкиња Иродијадине служавке, Јована, жена Хузе – дворјанина Иродова, није могла да трпи да глава Божјег човека остане на безчастаном мјесту. Тајно је ископала главу, однијела је у Јерусалим и сахранила на Гори Јелеонској.
Када је цар Ирод чуо за Исусова велика чудеса, уплашио се и рекао: “То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих.”
