АЛАРМАНТНО СТАЊЕ у јавним предузећима Републике Српске: Документ који не смије остати без одговора

Посланици Народне скупштине Републике Српске из редова опозиције поднијели су јуче званичан захтјев за посебну сједницу на тему стања у јавним предузећима.

За потребе посебне сједнице припремљена је свеобухватна информација о стварном стању у јавним предузећима, која указује на шокантне губитке, урушено управљање, корупцију и системску злоупотребу ресурса од општег интереса.

Документ под насловом “Информација о стању у јавним предузећима Републике Српске” садржи анализе финансијских показатеља, примјере лошег управљања, кршења закона, политичког запошљавања и отворених признања самих највиших званичника о размјерама проблема. Ова информација посебно указује на катастрофално стање у „Шумама РС“, „Жељезницама РС“ и „Електропривреди РС“, али и на шири системски проблем који захтијева хитне мјере.

Садржај овог документа објављујемо у цијелости:

ИНФОРМАЦИЈА О СТАЊУ У ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Увод:

Јавним предузећима у Републици Српској се сматрају сва правна лица, било у форми акционарског друштва или друштва са ограниченом одговорношћу, која обављају дјелатности од општег интереса и у чијем капиталу Република Српска или јединица локалне самоуправе има већинско власништво.

Закон прописује да ова предузећа дјелују на бази обавезних принципа, попут савјесног управљања, транспарентности, заштите имовине предузећа, поштовања планова пословања и рачуноводствено-ревизијских стандарда, стручне способности итд.

Често су ова предузећа у монополистичком положају, са великим природним ресурсима и предиспозицијама за остваривање енормне пословне добити, односно користи за Српску и цијело друштво.

На жалост, стање у јавним предузећима у Републици Српској није више забрињавајуће или незадовољавајуће, него је алармантно и шокантно, јер се биљеже милионски губици, штета за народ, друштво и Републику Српску је огромна на дневном нивоу, што је главни разлог за покретање иницијативе за одржавање посебне сједнице Народне скупштине са овом темом.

У јавности се свакодневно могу видјети и чути примјери кршења поменутих основних принципа пословања јавних предузећа, а чак су се и највиши државни функционери, који су годинама на важним функцијама у Републици Српској оглашавали о неефикасности, корупцији и другим проблемима у овом сектору.

Упркос њиховим изјавама, мора се констатовати да су управо највиши функционери власти у Републици Српској уједно и најодговорнији за стање у јавним предузећима, за очигледне криминалне активности које се тамо догађају, као и за бројне пропусте, некомпетентности и злоупотребе одговорних у јавном сектору.

Не смије се дозволити да се та одговорност пребацује са врха републичке власти на надзорне одборе, управе и директоре, као што ни они не могу одговорност за лоше резултате адресирати на средње и ниже руководиоце, добављаче, спољне сараднике и друге екстерне факторе.

Циљ иницијативе за одржавање ове посебне сједнице је управо да се дође до садржаја најтежих и најопаснијих проблема у пословању и дјеловању јавних предузећа, да се утврди најбољи начин за утврђивање одговорности за лоше резултате, губитке и корупцију, те да се понуде конкретни приједлози за будућност, како би Република Српска била поносна на своја јавна предузећа, те остварила далеко већу корист од њиховог рада.

У овој информацији представићемо најважније проблеме у функционисању јавних предузећа, из нашег угла, указати на хитност дјеловања по питању сређивања стања у овој области, те представити, као примјере, основне финансијске показатеље лошег стања у Жељезницама Републике Српске, Шумама Републике Српске и Електропривреди Републике Српске, као предузећима који су показатељи лошег приступа и погрешног вођења овог читавог сектора од стране Владе Републике Српске.

Саставни дио ове информације су финансијски извјештаји ових јавних предузећа за период од последње три године, који се достављају електронски због обимности садржаја.

Потписници ове иницијативе сматрају да је, након ове посебне сједнице која се односи на сва јавна предузећа, односно на проблеме и девијације које су генерално најчешће присутни у њиховом раду, потребно одржати посебне сједнице посвећене сваком великом јавном предузећу, са свим њиховим специфичностима, јер начин дјеловања, врсте криминалних и коруптивних активности, утицај на цијело друштво и друге карактеристике се веома разликују и неопходно је детаљно и цјеловито приступити сваком од тих предузећа.

ЈЕДИНИЦА ЗА КОНТРОЛУ РАДА ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Иако је почетак рада ове јединице од стране премијера Радована Вишковића најављен још 2021. године, она још увијек није сачинила ниједан извјештај, који би размотрила Народна скупштина Републике Српске, нити је остварила било какав видљив ефекат свог рада.

Вишковић је, најављујући рад ове јединице, навео да су ангажовани најбољи стручњаци, доста младих људи, најбољих студената, како је навео, те да им је на располагању највиши ниво ИТ опреме и средстава, како би могли да раде ефикасно и несметано.

Такође је обећано да ће Јединица сачинити извјештај који ће се односити на 20 највећих јавних предузећа, у којем ће се анализирати пословни резултати, број запослених, висина плата, инвестиције, одговорност менаџмента и читав низ других важних фактора за рад јавних предузећа.

Упркос овим најавама, јавност Републике Српске није добила никакав документ ове врсте, што је још једна потврда да власт једно прича, а друго ради кад су у питању јавна предузећа, те да се лоша пракса у овој области наставља и данас.

Овим поводом навешћемо, као дио ове информације и неколико важних изјава премијера Вишковића о овој теми, јер директно потврђују величину проблема и несналажење власти у његовом рјешавању:

„Постојале су бројне злоупотребе у раду највећих јавних предузећа у Републици Српкској“.

„Појединци су скупљали гласове за изборе или запошљавали ради личног интереса, а има и примјера и неконтролисаног запошљавања“.

„Неће се више моћи довести страначки активиста за руку и запослити у јавном предузећу како неком директору падне на памет“.

„Електропривреда РС данас има више од 10 000 запослених, а прије десет година није имала ни пола од тога“

„У институцијама Републике Српске и јавним предузећима постоји значајан број оних који редовно примају плату, а уопште не долазе на посао. Неки од њих чак плату примају на егзотичним локацијама, гдје се налазе на одмору.“

Као додатну изјаву, која је посебно узнемирила јавност Републике Српске, наводимо и наступ Милорада Додика, предсједника СНСД, из октобра 2024. године, који је тада саопштио „да у Шумама Републике Српске дјелује организована банда, која пљачка народно шумско богатство и да тражи од надлежних институција да се по том питању проведе свеобухватна акција“.

Иако је од ове бомбастичне изјаве прошло пуних осам мјесеци, никакве реакције надлежних органа није било у смислу разоткривања „организоване банде“, те је јавност са правом забринута чињеницом да та „организована банда“ и даље несметано дјелује и пљачка Републику Српску и њен народ.

ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА КАО СТРАНАЧКИ ПЛИЈЕН – СТРАНАЧКА ЗАПОШЉАВАЊА

Неефикасност јавних предузећа, вишак запослених и корупција се често наводе као највећи проблеми у раду јавних предузећа. Директно објашњење постојања тих проблема огледа се у томе да је ова власт установила принцип по којем су јавна предузећа заправо страначки плијен, резултат коалиционих расподјела и стварања одређених феудалних забрана, који омогућавају да се у њима поједини функционери и поједине партије понашају потпуно самовољно, не узимајући у обзир законе, опште добро и интересе Републике Српске.

Јавна је тајна да су поједини коалициони партнери добили, као својеврсну „властиту територију“ нпр. Шуме РС, Бању Мљечаницу, Електропривреду РС, Аутопутеве РС, Електрокрајину итд.

Из таквог система увијек настаје проблем НЕДОСТАТКА ПРОФЕСИОНАЛНОСТИ И СТРУЧНОСТИ, који посљедично доводи до лоших резултата, а у позадини и до неконтролисаног запошљавања и разних коруптивних садржаја.

ЛОШИ ПОСЛОВНИ РЕЗУЛТАТИ – МАЊА ДИВИДЕНДА ЗА ДРЖАВУ И ДРУГИ ЛОШИ ЕФЕКТИ

Република Српска мора пронаћи начин како да поправи резултате јавних предузећа и генерално стање у јавном сектору, а најбољи начин је да се разбије фама некажњивости, која је већ дуго присутна, те да се умјесто тога установи принцип јасне одговорности функционера и руководилаца.

Само ако знају да их чека осуда јавности, па можда и затворска казна, функционери ће се почети понашати другачије, без тога ће бити тешко одржати и сачувати наш буџет, па и Републику Српку у економском смислу.

Само у 2024.години Буџетом РС планирано је било да се оствари приход од дивиденди јавних предузећа у износу од 100 милиона КМ, а остварено је свега 14,5 милиона КМ.

Нити једна кривична пријава, нити једна смјена, нити једна посебна сједница Владе РС или Народне скупштине није одржана поводом чињенице да је неко ускратио Републику Српску за износ од око 85 милиона само у једној години.

За 2025. годину предвиђена је дивиденда од јавних предузећа у износу од 30 милиона, што потврђује да Влада РС нема снаге да се суочи са проблемима, да обезбједи Српској оно што јој припада, него се прилагођава постојећем, катастрофалном стању.

Међутим, није мања дивиденда од планиране једина штета проузрокована друштву лошим управљањем јавним предузећима.

Многа јавна предузећа су монополисти, па све цехове нестручности, корупције и партиократије плаћају грађани, кроз више цијене производа и услуга, као и кроз веће порезе.

НЕДОСТАТАК ТРАНСПАРЕНТНОСТИ

Велики проблем у раду јавних предузећа је њихов нетранспарентан рад и скривање већине најважнијих података о њиховом дјеловању, посебно кад се говори о тендерима, јавним набавкама, запошљавањима, инвестицијама и другим осјетљивим питањима.

Овакав приступ је само наставак истог понашања у Влади Републике Српске, као и код свих других органа ове структуре власти у Републици Српској.

Познато је да и сама Влада РС често користи тзв. „клаузуле тајности“, крије уговоре, податке о великим пројектима, попут Српска Опен или јавних набавки у критично вријеме вируса корона.

Према томе, потребан је потпуни заокрет цјелокупне власти према питању отворености, како би се и рад јавних предузећа учинио доступнијим јавности.

СИТУАЦИЈА У ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА КАО ДИРЕКТАН ОДРАЗ СТАЊА У ДРУШТВУ И ЛОШЕ, КОРУПТИВНЕ И НЕЕФИКАСНЕ ВЛАСТИ

Тешко је очекивати да се стање у области јавних предузећа промијени, без промијени власти, јер ако имате власт која је огрезла у криминалу, корупцији и непотизму, онда се не може ништа друго очекивати ни од стања у јавним предузећима, јер су људи и партије који тамо доносе одлуке директни експоненти власти.

Деполитизација, професионализација и стручност красиће руководства у јавним предузећима тек кад таква буде ситуација и у Влади Републике Српске и у министарствима.

ШУМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Једно од најважнијих јавних предузећа у Републици Српској, са преко 4500 запослених, у великим је проблемима.

Иако управља са укупно више од 1,3 милиона хектара шуме, ово јавно предузеће је на крају прошле године имало губитак од око 14 милиона КМ, краткорочне обавезе од 100 милиона и дугове према добављачима од око 27 милиона КМ.

Губитак из ранијих година је око 45 милиона, а укупан „минус“ се креће око 200 милиона КМ.

Највећа опасност за ово предузеће је изразито висок ниво краткорочних обавеза, које су више него дупло веће од капитала предузећа.

Кредит од 15 милиона КМ, који је одобрен Шумама РС у марту, за неисплаћене доспјеле обавезе само је „кап у мору“ и неће ријешити ниједан од постојећих проблема.

Када се овим јасним финансијским показатељима дода и низ лоших и сумњивих послова руководства, чији се негативни ефекти не могу јасно квантификовати, ситуација је још тежа.

Примјер је, рецимо, софтвер набављен од „Проинтера“, у износу од 17 милиона, који уопште не остварује функцију и не доприноси бољој ефикасности предузећа.

ЖЕЉЕЗНИЦЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Ово предузеће је прошлу годину завршило са губитком од око 25 милиона КМ, чиме се акумулирани губитак Жељезница РС попео на око 312 милиона КМ.

У Жељезницама РС је запослено више од 1800 радника, а плате углавном касне.

Недавно је забиљежено велико незадовољство радника, када плате нису исплаћене за Васкрс, 20.априла, али су у исто вријеме набављене скупе и луксузне лимузине за руководиоце.

У последњих осам година ово предузеће је у процесу реструктурисања, уз кредит Свјетске банке од 100 милиона КМ, али ефекти су нејасни, као и начин на који је тај новац потрошен.

ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Ово јавно предузеће остварило је губитак од 30 милиона КМ у прошлој години, што је посебно негативан података, ако се зна да је за тај период очекивана добит Електропривреде РС била 46 милиона КМ.

Дошло је до огромног пада у производњи струје, као и у инвестицијама.

Ово предузеће прате бројне афере око сумњивих јавних набавки, разних манипулација у скоро свим предузећима, саставним дијеловима Холдинга, као и неке незамисливе активности, попут плаћања мултимилионских маркетиншких уговора, иако се ради о монополском предузећу, који на тржишту нема конкуренцију.

Све ове и многе друге погубне поступке руководства Електропривреде РС на крају плаћају грађани, што се потврдило и кроз најновије поскупљење струје, које је ступило на снагу у јануару.

На крају, очекујемо да се проведе цивилизована, аргументована и корисна расправа о јавним предузећима у Народној скупштини, те да се током расправе дође до најбољих закључака и јасног правца како даље.

Очигледно је да ће у наредном периоду највећу пажњу бити потребно посветити великом броју питања и тема од значаја за рад јавних предузећа, од којих издвајамо следеће:

1. Потпуна реформа јавних предузећа, што је уједно и услов за чланство у ЕУ.
2. Борба против корупције, утврђивање јасне одговорности.
3. Професионализација управљачких структура,
4. Деполитизација јавних предузећа, односно онемогућавање да служе као „банкомати“ за политичаре.
5. Већа отвореност у раду, максимална транспарентност, посебно код јавних набавки и запошљавања.
6. Ефикасније управљање свим ресурсима, што ће заједно са промјеном начина управљања, довести до бољих пословних и финансијских резултата.
7. Модернизација и дигитализација јавних предузећа, али кроз оптималне и употребљиве пројекте, који ће донијети стварну корист предузећу.

Бањалука, 20. мај 2025.године