Пад наталитета у Европи је озбиљан проблем. ЕУ се посљедњих деценија суочава са све озбиљнијим демографским изазовима који пријете одрживости њених економија и социјалних система.
Подаци Еуростата показују да је стопа фертилитета пала на рекордно ниске нивое, док истовремено расте удио старијег становништва и јаз између потреба тржишта рада и отпора према имиграцији, преноси Индеx.хр.
Пад наталитета
У 2023. години у ЕУ је рођено 3,67 милиона дјеце – око 5,4 одсто мање него 2022. и најмање од када се води статистика од 1961.године.
Стопа фертилитета износила је 1,38 живорођене дјеце по жени, што је далеко испод нивоа од 2,1 потребног за просту репродукцију (карта испод).
Најниже стопе забиљежене су на Малти (1,06) и у Шпанији (1,12), а највише у Бугарској (1,81) и Француској (1,66). У Хрватској је стопа била 1,47.
Просјечна старост жена при рођењу првог дјетета у ЕУ била је 29,8 година – најнижа у Бугарској (26,9), а највиша у Италији (31,8). Овај тренд одлагања материнства смањује укупан број дјеце које жене рађају током живота.
Старење становништва
Старење становништва додатно оптерећује демографску слику ЕУ. Ово оптерећење може се изразити кроз тзв. индекс старосне зависности — који представља удио особа старијих од 65 година у односу на број радно способних од 15 до 64 године. Почетком 2024. индекс за ЕУ износио је 33,9 одсто, што значи да на 100 радно способних особа долази око 34 старијих. Најнижи односи забиљежени су у Луксембургу (21,7 одсто) и Ирској (23,6 одсто), а највиши у Италији (38,4 одсто) и Португалу (38,2 одсто).
У Хрватској је био 37,5 одсто. У 2024. на једног пензионера долазило је 1,39 радника, што није довољно за стабилан пензиони систем.
Имиграција као нужност
С обзиром на пад наталитета и старење становништва, имиграција се намеће као кључни фактор за очување радне снаге и привредног раста у ЕУ.
У 2022. око 5,1 милион имиграната дошло је у ЕУ из земаља ван Уније, што је више него двоструко у односу на 2021. Највећи број примиле су Њемачка (1,6 милиона), Шпанија (860.000) и Италија (334.000).
Имигранти имају виши наталитет
С обзиром да фертилитет међу женама рођеним у ЕУ опада, оне рођене ван ЕУ често имају вишу стопу фертилитета, што доприноси укупном броју рођења. Тиме миграције помажу у одржавању демографске равнотеже. У 2023. око 23 одсто дјеце рођене у ЕУ имало је мајке које су рођене ван земље у којој су родиле, укључујући и жене рођене ван Уније.
Др сци. Тео Матковић са Института за друштвена истраживања у Загребу каже:
– Квалитетне, одрживе миграционе и интеграционе политике сигурно су неопходан дио рјешења, али без доброг квалитета живота, подршке младима, породицама и активном старењу, перспективе друштвеног и демографског развоја су слабе”.
Имиграција као проблем
Међутим, имиграција је, с друге стране, политички врло осјетљиво питање.
У многим земљама ЕУ јача радикална десница управо захваљујући противљењу имиграцији. Овај отпор често произлази из страха да би долазак великог броја странаца могао угрозити национални идентитет, језик и традицију домаћег становништва.
Такође су присутне забринутости због могуће повезаности имиграције с порастом криминала и тероризма, иако су те везе статистички често преувеличане, истраживања показују да се злочин пет пута чешће појављује у медијима ако га је починио странац.
Поред тога, дио грађана страхује да би већа конкуренција на тржишту рада могла довести до смањења плата и несигурнијих радних услова.
Др сци. Маргарета Грегуровић са Института за миграције каже да истраживање из 2024. о ставовима хрватских грађана показује негативан помак у ставовима према имигрантима, а посебно према онима исламске вјероисповијести.
– Такође, подаци Европског друштвеног истраживања показују да међу хрватским грађанима постоји јача перцепција мигрантске културне претње која се перпетуира кроз снажан антиимигрантски наратив међу политичким и друштвеним актерима, у јавним наступима и расправама мигранти и њихове различитости све чешће се приказују као стварна, економска и симболична, културна претња за хрватско друштво – додаје.
У четвртом кварталу 2024. године, 124.935 грађана трећих земаља добило је налог за напуштање територије ЕУ, што је повећање од 16,3 одсто у односу на исти период претходне године.
Неповољнија демографија на југу ЕУ
Иако су све земље ЕУ суочене с демографским изазовима, јужне чланице попут Шпаније, Италије и Хрватске имају ниже стопе рађања и старије становништво него сјеверније земље попут Француске, Шведске или Ирске.
Те разлике резултат су комбинације економских, културних, социјалних и институционалних фактора.
Породичне и социјалне политике
Један од разлога је чињеница да су сјеверне земље ЕУ, нарочито нордијске, увеле робусне системе социјалне подршке као што су породиљско и очинско одсуство, флексибилно радно вријеме, субвенционисани вртићи и пореске олакшице за породице с дјецом. Те мјере омогућавају усклађивање родитељства и запослења, посебно за жене.
Грегуровић каже да Мигрант Интегратион Полицy Индеx (МИПЕX) показује да је хрватски приступ интеграцији имиграната (укључујући приступ здравственим услугама, спајању породице, образовању и сл.) класификован као “једнакост на папиру”.
– Као и у већини земаља средње и источне Европе, имигранти у Хрватској уживају основна права и сигурност, али не и једнаке могућности, што Хрватску сврстава испод просјека земаља МИПЕX – објашњава.
Културни обрасци и родне норме
У традиционалнијим друштвима југа ЕУ већа је родна неједнакост у породичном животу, брига о дјеци и домаћинству најчешће пада искључиво на жене.
У сјевернијим друштвима улоге су равноправније, а очеви имају већа права и навике учествовања у васпитању дјеце. Због тога у јужним земљама многе жене одлажу или одустају од материнства ако желе остварити каријеру.
Економска несигурност и тржиште рада
Висока незапосленост младих, несигурни послови и дуготрајно чекање на стабилан приход и становање још су једно обиљежје јужних економија.
Млади често касно напуштају родитељски дом, касно заснивају породице и дуже живе у несигурним животним условима. У Шпанији је, на примјер, незапосленост младих 2023. била око 28 одсто, у Хрватској око 19 одсто, а у Њемачкој испод 6 одсто.
Млади у Хрватској у просјеку напуштају родитељски дом са 33 године, док је просјек ЕУ 26,4.
Сјеверне земље имају више имиграната који су често млађи и имају више дјеце, што побољшава фертилитет на националном нивоу.
У јужним земљама ЕУ тај удио је мањи, а миграције су често усмјерене ка споља.
То је, уз низак фертилитет, додатни велики проблем Хрватске јер највише одлазе млади, образовани људи. Према подацима ДЗС-а, од 2013. до 2023. године из Хрватске је иселило 389.197 особа, а уселило се 253.043 особе.
Овај тренд исељавања посебно је изражен након уласка Хрватске у ЕУ.
Грегуровић каже да је у 2022. и 2023. у Хрватској ипак забиљежен већи број усељавања него исељавања, уз примјетан пораст броја досељеника из азијских земаља.
– Израженија културна специфичност ове групе миграната представља додатни изазов у њиховој интеграцији – упозорава.
Колапс би могао усљедити ускоро
Према пројекцијама Еуростата и ОЕЦД-а, ЕУ ће око 2050. достићи критичан однос старијих особа и радно способних, са више од 56 пензионера на сваких 100 радно активних. У неким државама тај однос биће и драстичнији – на примјер у Италији, Грчкој, Португалу и Хрватској.
Ако се до тада не повећа наталитет, не повећа имиграција и не реформишу пензиони и здравствени системи, могуће је очекивати финансијски колапс пензионих фондова, пад продуктивности и привредног раста, драстично смањење јавних услуга те социјалне и политичке тензије због сукоба генерација.
Неки демографи упозоравају да би већ око 2035–2040. могла започети озбиљна дестабилизација тржишта рада у секторима попут здравства, његе и образовања.
