Књига „Приче из болнице Главног штаба Војске Републике Српске у Сокоцу: болница поноса, надања и спаса“, аутора Борише и Мире Стојановића, промовисана је синоћ у Културном центру Источно Ново Сарајево.
Књига доноси потресна, али и надахњујућа свједочанства о раду болнице Главног штаба Војске Републике Српске у Сокоцу, мјеста у којем је више од 10.000 рањених бораца спасено од сигурне смрти.
Ово дјело представља искрену исповијест хирурга и свједочанство времена, али и штиво од националног значаја које оставља снажан траг у савременој публицистици и историографији.
Ратни хирург Стојановић рекао је новинарима да је циљ болнице био да се помогне напаћеном народу у току рата и задржи становништво на овом подручју.
– Почели смо од ничега, али смо се у ходу снабдијевали лијековима, санитетским материјалом, опремом, кадром, који је најважнији у свему томе, и били смо спремни да пружимо адекватну здравствену услугу. Многи животи су спасени зато што је болница постојала у то вријеме на том мјесту – рекао је Стојановић.
Он је додао да су поштовали Хипократову заклетву, моралну и љекарску етику и нису људе дијелили по националној, вјерској, нити било којој другој припадности.
– За нас је био битан пацијент коме требамо пружити здравствену услугу и спасити му живот. На хиљаде живота смо спасили и на то сам поносан – истакао је Стојановић.
Ратни хирург и директор ратне болнице Касиндо, у тадашњем Српском Сарајеву, доктор Славко Ждрале, изразио је захвалност колеги Стојановићу који је нашао времена и снаге да напише ову књигу и пренесе своја искуства.
– Врло је битно да је догађај који се десио од 1992. до 1995. године дошао сада, у овом тренутку. Ми, Срби, као народ смо склони опраштању и забораву, а да не би млађе генерације ово заборавиле, књига је дошла у прави час. Препоручујем свима да је прочитају – рекао је Ждрале.
Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула изјавио је да је ова књига значајан документ, свједочанство о тешком периоду кроз који је прошао српски народ на простору Сарајева и романијског платоа.
– Књига је истовремено свједочанство тешке борбе за опстанак народа у најтежим могућим условима рата. Многи су тада били у тешком стању страдања и борбе за живот и опстанак. Књига је и свједочанство врхунске стручности и хуманости тих људи који су формирали болницу Главног штаба Војске Републике Српске и који су радили у њој – истиче Бартула.
Он је додао да су то били врхунски љекари, специјалисти који су својим знањем спасили безброј живота и који су уложили сизифовски напор да ураде тај посао на најбољи начин.
– Књига представља, не само књижевни, него и медицински споменик о тим људима из тог тешког времена, кроз који је пролазио наш српски народ – навео је Бартула.
Књига је до сада промовисана и на Сокоцу, Палама и Хан Пијеску.
