„Шуме РС“ су годинама гомилале и губитке и вишак радника, па је ово јавно предузеће, које газдује највећим природним ресурсом Републике Српске, умјесто „златне коке“ постало – социјални случај.
Звучи невјероватно, али је истина: умјесто да пуни буџет и буде замајац развоја, “Шуме РС” се морају спасавати ињекцијом од неколико десетина милиона КМ из буџета РС.
Вишак запослених и лоше пословање је довело ово јавно предузеће на ивицу амбиса, а могло би се десити да “Шуме РС” у амбис повуку и мале општине, које деценијама живе од шумарства. На то већ одавно упозоравају синдикати.
– Ако се хитно не реагује, неће пропасти само ово јавно предузеће, распашће се читав ланац економског, социјалног и друштвеног живота у многим општинама Републике Српске – упозорили су љетос из Синдиката запослених у Шумама РС.
Предсједник овог синдиката, Александар Копривица, рекао је раније за Српскаинфо да постоји озбиљна опасност да око милион хектара шума у јавном власништву, којима сада управља Јавно предузеће “Шуме РС”, буде издато под концесију.
– Ако шуме дођу у руке концесионара, он ће дрво возити својим дрвопрерађивачима, а за локална предузећа и предузетнике неће бити мјеста. И шта ће онда бити са школом или Домом здравља у Чајничу, на примјер. Хоће ли се затворити школа? И ко ће уопште остати да живи у тој општини и од чега ће живјети – запитао се Копривица.
“Шуме РС” сада покушавају да се извуку из чабра драстичним смањењем броја запослених. Подсјећамо, на платном списку овог предузећа је 4.341 радник, а према ЕУ стандардима, за успјешно пословање би их, с обзиром на годишњи етат, требало бити дупло мање.
У “Шумама РС” покушавају да смање број запослених за 1.000 радника, али и то ће бити тешка мисија. Идеја је да стимулативним отпремнинама, које би, у просјеку, износиле око 23.000 КМ по раднику, приволе запослене да добровољно дају отказ, или да оду у пензију прије него што би то по сили закона морали учинити.
Чак и ако се јави довољан број заинтересованих, за стимулативне отпремнине за 1.000 радника ваља обезбиједити око 23 милиона КМ.
С друге стране опет се јавља, условно речено, демографски проблем: највише прекобројних радника има у малим и скрајнутим општинама, које се ослањају готово искључиво на шумарство и прераду дрвета.
Тако је, према првим процјенама, у већ поменутом Чајничу, вишак чак 130 запослених, у Шумском газдинству у Хан Пијеску је прекобројан сваки трећи радник, јер би по новој систематизацији бројно стање требало да се смањи за 111 запослених.
У Шумском газдинству “Оштрељ” Дринић вишак је 60 радника. Не изгледа много, али ако се узме у обзир да је у овој малој рубној општини укупан број запослених око 400, јасно је да је то велики ударац.
Чак и ако добију стимулативне отпремнине, питање је да ли би шумари који су остали без посла остали у Дринићу или Чајничу. И какав би посао могли започети са ипак скромних 20.000 или 30.000 КМ?
Стање у “Шумама РС”, које има организационе јединице широм Републике Српске, тако се поново своди не само на економски, него и на демографски проблем.
И намеће се питање: да ли велика јавна предузећа попут “Шума”, “Жељезнице” или “Пошта”, која имају своје филијале и у малим забаченим мјестима, имају социјалну одговорност према тим заједницама?
Или је управо накарадно схваћена социјална одговорност и обичај да партије на власти јавна предузећа доживљавају као свој плијен и као сигурну кућу за страначке ухљебе, довела до пропасти тих предузећа?
Александар Чавић, демограф и економиста, каже да треба прије свега имати на уму да је рад јавних предузећа регулисан законом и да су та предузећа обавезна да са дужном пажњом и одговорно управљају ресурсима који су им повјерени.
– “Шуме РС” управљају једним од највећих, а по некима чак и највећим ресурсом Републике Српске. С друге стране, ово, као ни друга јавна преузећа, није изузето од обавезе да послује успјешно и профитабилно и да тако доносе профит свом оснивачу, дакле Републици Српској – каже Чавић.
Додаје да се данас у БиХ понавља грешка, која је била опште мјесто у ранијем социјалистичком систему, гдје је оваквој врсти предузећа давана и социјалне улога, односно улога социјалног збрињавања становништва.
– У вишепартијском систему се социјална брига прометнула у партијску и тако смо добили систем са елементима партократије. А то значи прекомјерно и економски неоправдано запошљавање, којим се и крши закон и уништавају јавна предузећа – каже Чавић.
Јавна предузећа, или у овом случају “Шуме РС”, додаје Чавић, могле би могле допринијети развоју малих и неразвијених заједница, али само ако би пословали успјешно.
– Ако би имали запослене стручне и добро плаћене људе, који не би размишљали о одласку, ако би пословали са добитком, онда би, прво, редовно уплаћивали локалним заједницама накнаду по основу експлоатације шуме, што би тим заједницама много значило. Уз то, пунили би буџет РС и од тог новца би се могли креирати развојни пројекти за мале и неразвијене општине – објашњава Чавић.
Тако би, рецимо, Република Српска могла подстицати запошљавање наставника, васпитача у вртићима, љекара и медицинског особља у малим општинама.
– А ако би те општине имале домове здравља, школе, вртиће у којима има довољно мјеста за сву дјецу, ако би имале солидне путеве, онда би људи радо живјели у таквим мјестима – закључује Александар Чавић.
Чак и синдикалци признају да јавна предузећа са енормним вишком запослених немају перспективу и да није никаква срећа имати “државни посао” ако сваког мјесеца мораш штрајком изнуђивати минималну плату.
– Јасно је да је и у “Шумама РС” овакво стање неодрживо и да је смањење броја запослених неминовност. Јасно је такође да ће то бити велики удар за мале општине, које ионако имају све мање становништва, поготово младих. Али, ако желимо да се боримо за опстанак тих мјеста, морамо бит мало креативнији и иновативнији – каже Горан Станковић, предсједник Савеза синдиката РС.
Како каже, у Дринићу има могућности да Шумско газдинство развија туристичку понуду, а слична је ситуација и на Јахорини.
– На Јахорини постоји Шумарска кућа “Огњиште”, која је организациони дио “Шума РС”. Они могу бити туристички атрактивни и понудити много ниже цијене, у односу на јахоринске хотеле. Али тај садржај није промовисан, чак ни неки радници “Шума РС” не знају да то “Огњиште” постоји – каже Станковић.
