Док је рат Владимира Путина у Украјини био катастрофална копнена инвазија на младу демократију, напад америчког предсједника Доналда Трампа на Иран је софистицирана кампања бомбардовања против агресивне теократије која убија сопствени народ на улицама.
Ипак, у њиховим тактикама има сличности.
Неке сличности између два сукоба су запањујуће, почевши од тога што и Бијела кућа и Кремљ избјегавају да своје акције назову ратним чиновима, што подвлачи ризике од нејасно дефинисаног, отвореног рата.
“Ми то нисмо започели, ми завршавамо”
Прошлог понедјељка је амерички министар рата Пит Хегсет рекао да САД “нису започеле овај рат”, али да га “под предсједником Трампом завршавају”.
Након што је започео инвазију на Украјину 2022, Путин је рекао:
– Ми нисмо започели овај тзв. рат у Украјини. Прије покушавамо да га завршимо.
“Специјална операција”
Упитан прошле недјеље да ли је “ово рат” у Ирану, предсједник Представничког дома америчког Конгреса Мајк Џонсон је рекао:
– Мислим да је то операција.
Два мјесеца након руске инвазије на Украјину, слично је рекао његов руски колега Вјачеслав Володин.
– Ово је специјална војна операција. Да је Русија започела рат пуног обима, одавно би било готово – рекао је председник Думе.
“Још нисмо почели озбиљно”
Промјенљиви циљеви, преувеличана пријетња, нејасна мисија – бројни руски одјеци у порукама Бијеле куће о Ирану наглашавају ризике магловито дефинисаног, отвореног рата у којем нападачка страна полаже наде у промјену режима, пише “Њујорк тајмс” (НYТ).
– Још нисмо ни почели ништа озбиљно – рекао је Путин у јулу 2022.
– Још нисмо ни почели да их озбиљно гађамо – рекао је Трамп ЦНН-у прошлог понедјељка.
“Положите оружје, узмите власт у своје руке”
Путин је у свом обраћању нацији рано ујутро 24. фебрурара 2022. објавио “специјалну војну операцију”, односно рат, представљајући деценије замјерки према Украјини и Западу као нешто што Русији није оставило “никаквог другог избора” сем да нападне. Позвао је украјинске војнике да “одмах положе оружје и оду кући” а да ће, ако то не ураде, “одговорност за могуће крвопролиће у потпуности пасти на владајући украјински режим”.
Зато је било запањујуће, пише НYТ, кад је Трамп неколико година касније, у свом ноћном говору којим је прогласио “велике борбене операције”, говорио о деценијама иранског “крвопролића и масовних убистава” и позвао иранске војнике да “положе оружје” или ће се “суочити са сигурном смрћу”. Сљедећег дана поново је позвао иранске војнике на разоружавање а Иранце да “искористе овај тренутак” и свргну своју владу.
И Путин је другог дана рата покушао поново да убиједи украјинске војнике да престану да пружају отпор и да “узму власт у своје руке”, наводи НYТ.
Денацификација Украјине и ирански “вјерски нацисти”
Лист подсјећа да су западни званичници и руске елите очекивали су да ће се рат брзо завршити. Али, дани су се претворили у недјеље, недјеље у мјесеце, а мјесеци у године. Украјинци су користили све софистицираније западно оружје за смртоносне ударе дубоко иза линије фронта, користећи координате које су им достављале САД. Негдје успут Путинови циљеви су се сузили – од промјене режима, односно “денацификације” и “демилитаризације “ Украјине по њему – до фокуса на заузимање читавог региона Донбас и задржавање Кијева ван НАТО-а.
Сада се број жртава Путиновог рата приближава 500.000. Украјинска војска се није предала, а предсједник Володимир Зеленски и даље је на власти у Кијеву, преноси Блиц.
Трамп је свега недјељу дана у овом рату, али нема доказа да ирански званичници или војници намјеравају да се предају, одржавајући власт режима који републикански сенатор Линдзи Грејем назива “вјерским нацистима”, наводи НYТ.
“Техеран за три дана”
Док је америчка администрација мијењала рокове за рат против Ирана, и проруски и антикремљски блогери у Русији почели су да Трампов план називају “Техеран за три дана”, што је алузија на “Кијев за три дана” за колико је Москва вјеровала да ће сломити Украјину.
Трамп и даље може ускоро да оконча рат против Ирана и прогласи успјех. У суботу је рекао да Иран “добија паклене батине”, и да разматра “потпуно уништење и сигурну смрт” за још дијелова земље.
Али Дмитро Кулеба, украјински министар спољних послова у вријеме руске инвазије, рекао је да – с обзиром на широко постављене америчке циљеве – Трампова администрација можда пати од исте претјеране самоувјерености која је уништила почетни руски ратни план.
– Амерички коментатори поново говоре о “кратком рату”. Исто су говорили и о руском рату против Украјине. Биће кратак само ако Вашингтон тихо смањи своје циљеве, одустане од промјене режима у Ирану и много мањи исход представи као побједу – навео је Кулеба у посту у петак, додајући да је “сломити велику земљу тешко чак и за САД”.
Ово су биле сличности, а које су разлике
Једна упадљива разлика јесте лош учинак руске војске, а софистицираност америчко-израелске ваздушне кампање. Ипак, аналитичари кажу да је вриједност војне ватрене моћи ограничена када није јасно шта она заправо треба да постигне, а амерички циљеви се стално мијењају. Трамп је у петак тражио “безусловну предају” Ирана, док су чланови његовог кабинета износили различите, ограниченије циљеве, попут уништења иранског нуклеарног програма и његовог ракетног арсенала.
– Покретањем рата против Ирана, Трамп је закорачио у непознато. Мислим да САД и амерички народ чека више нестабилности него што сада схватају – рекла је “Њујорк тајмсу” Марија Липман, стручњак за Русију са Универзитета Нортвестерн.
