Школе у Републици Српској кубуре са недостатком професора хемије, физике и математике, а овај проблем у будућности би могао бити још израженији јер ове смјерове већ годинама уписује све мање студената.
Проблем би ускоро могао озбиљно угрозити наставу
Овај проблем за Министарство просвјете и културе Републике Српске је један од кључних недостатака у области образовања, односно за реализацију васпитно-образовног рада.
Недостатак кадра већ погађа школе
Недостатак просвјетног кадра осјете и у прњаворској Гимназији, а према ријечима Дајане Остојић, директорице ове образовне установе, њима највећи проблем представља проналазак професора информатике.
„Сви професори информатике могу радити и у ИТ индустрији и они због бољих услова и плате све чешће одлазе да раде у приватни сектор. Када је ријеч о математици, ми тренутно имамо колегиницу која је на трудничком боловању и мијења је професор који се вратио из пензије. Такође, имамо и апсолвента који предаје информатичку групу предмета“, истиче Остојићева.
На питање да ли међу матурантима има оних који су заинтересовани за неко од ових занимања, Остојићева наводи да се из године у годину све мање ученика одлучује за било који просвјетни смјер.
„Не само за ове предмете, већ уопштено“, истиче она за „Независне новине“.
Проблем потврђују институције и тржиште рада
И подаци Завода за запошљавање Републике Српске потврђују да овог кадра нема довољно на тржишту рада, а према њиховој евиденцији закључно са фебруаром, на бироу је било укупно шест особа математичко-информатичког усмјерења и то три професора математике и физике, два професора математике и информатике и један професор математике и рачунарства.
„Када је ријеч о хемијској струци, евидентирано је укупно 10 лица, и то: једно лице је дипломирани инжењер биохемије, два лица су дипломирани инжењери хемије, два лица су дипломирани инжењери прехрамбено-санитарне хемије и пет лица су професори хемије“, наводе из Завода за „Независне новине“.
Како додају, већ дуги низ година присутна је потражња за овим занимањима, што потврђује и континуирано интересовање послодаваца за овај кадар.
Факултети упозоравају на дефицит кадра
Да овог кадра недостаје, свјесни су и на Природно-математичком факултету у Бањалуци гдје се млади студенти управо и школују за будуће математичаре, физичаре и хемичаре, а према ријечима Дине Хасанагића, продекана за наставу, на адресу факултета често стижу молбе за препоруку за наставнике.
„Често добијемо званичне маилове гдје се тражи од нас да ли имамо да препоручимо некога ко је чак несвршени студент, да се ангажује у настави. Имали смо поготово упите за наставни кадар за физику и математику“, каже он у разговору за „Независне новине“.
Како наводи, информатичке науке, математика и физика су, према њиховим увидима, дефицитарни, а прошле године је у ову категорију уврштена и биологија, наставни смјер.
„Прошле године био је нешто већи интерес студента у односу на прије неколико година. Када је ријеч о упису који је пред нама, према информацијама до сада, највише имамо интереса за математику, информатику и имамо неке интересе за биологију и хемију“, навео је он за „Независне новине“.
