Свјетска здравствена организација данас обиљежава Свјетски дан хипертензије, а процјене су да 1,4 милијарде људи на свијету живи са високим протиском.
Хипертензија остаје водећи узрок пријевремене смрти који се може спријечити. Често се назива „тихим убицом“ јер обично нема симптоме, али значајно повећава ризик од срчаног и можданог удара, болести бубрега.
Љекари упозоравају да повишен крвни притисак погађа готово половину одраслог становништва.
Посебан проблем представља чињеница да велики број особа није ни свјестан да има хипертензију, све док не дође до озбиљних компликација попут инфаркта или шлога.
Само једна од четири особе са хипертензијом има адекватно контролисан крвни притисак.
Први симптоми су, како љекари појашњавају, најчешће неспецифични и укључују главобољу, осећај притиска у глави, зујање у ушима, вртоглавицу, умор, лупање срца, кратак дах или крварење из носа.
Посебан опрез потребан је уколико се повишен притисак јавља заједно са болом у грудима, отежаним дисањем, поремећајем говора, слабошћу једне стране тијела, наглом јаком главобољом или сметњама вида, јер су тада неопходни хитни медицински преглед и збрињавање.
Савремени темпо живота има велики утицај на развој хипертензије и нарушавање кардиоваскуларног здравља.
Дуготрајно сједење, недостатак физичке активности, лош сан, хронични стрес, неправилна исхрана, прекомјеран унос соли, вишак тјелесне тежине, пушење и алкохол представљају факторе који доприносе настанку и одржавању повишеног крвног притиска.
Редовна контрола притиска је основ превенције. Једном успостављена терапија најчешће је дуготрајна.
Рано откривање, редовно праћење и континуирано лијечење могу спријечити већину компликација повезаних са хипертензијом, истакли су из СЗО.
Циљ обиљежавања Свјетског дана је подизање глобалне свијести о високом крвном притиску, промоција превенције, откривања и контроле, као и подстицање акције на нивоу појединца, заједнице и здравственог система.
