У априлу 1996. године из штампе је изашла прва збирка пјесама соколачког пјесника Миланка Боровчанина под називом „Са вама сам умирао и ја“. У збирци доминирају пјесме које је овај пјесник и ратник посветио својим палим друговима. Зато је у рецензији др Мића Цвијетића, поред осталог, написано:
„Миланко Боровчанин у својим пјесмама лирска осјећања и поетски говор преточио је у њежне пјесничке слике посвећене својим друговима који су на Романији и другим ратиштима, од 1992. године до данас, несебично жртвовали младост и бранили слободу. Диван лирски вијенац Миланка Боровчанина исплетен је од најтананијих осјећања које је изњедрило надахнуће изворног пјесника. Прожет дубоком тугом због покошене романијске младости, пјесник је људски топло и достојанствено исказао свој духовни немир уграђујући суптилне поетске метафоре у свој драгоцјени умјетнички дар завичају“.
СВЕ ЈЕ ТВРЂА ВОЋКА КОШТУЊАВА
Не бојте се соколови, потомци јуначки!
Узалуд сањају наше погашене свијеће,
Инатом мушке нам испунише груди,
Слободу и свету земљу узети нам неће.
Ојуначила нас вјера прадједовска,
Почивајте у миру свети гробови,
Своје муке поднијећемо стојећи
Чивчије нисмо и нећемо бити робови.
До потоњег бранићемо своје луби,
Све је тврђа воћка коштуњава,
Многи ли ће попуцати зуби.
Укоријенили се црвени божури,
У ливаде гласиначке благородне
И у камен романијски сури.
Миланко Боровчанин
