Иако је школска година почела прије више од мјесец дана, бројне основне и средње школе у Републици Српској и даље траже наставни кадар. Због недостатка тражених профила, врло често се за катедрама нађу и пензионери.
То потврђују конкурси за посао који су доступни на сајту Завода за запошљавање Републике Српске, а међу кадром који се тражи, нашли су се наставници или професори математике, физике, хемије, биологије, ликовног, музичког, њемачког, историје, медицинске групе предмета и многих других предмета.
Међу школама које су током претходних дана имале расписане конкурсе био је и Средњошколски центар „Никола Тесла“ из Шамца, а према ријечима Смиље Нишић, директорице школе, они су дужни да распишу конкурс за све што иде преко норме.
„Уопштено, оно што је у свим школама јесте потражња за професорима математике, али ми смо успјели да пронађемо. Оно што је нама горући проблем јесте здравствена струка, односно стручни предмети, дакле доктори„, рекла је она за „Независне новине“.
Зашто школе све чешће ангажују пензионисане професоре?
Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске, у разговору за „Независне новине“ истиче да они упозоравају на могући недостатак одређених кадрова и то нису више само математика и физика, већ се недостатак јавља и у другим сегментима.
„Потврда тога је да су прије неког времена у центру Бањалуке радиле моје колеге пензионери. Прије је то било само у неким мањим школама, а прије годину дана или у току претходне школске године и у центру Бањалуке су радили пензионери. То је оно на шта упозоравамо“, каже Гњатић.
Зашто млади све рјеђе бирају просвјетни позив?
Он истиче да сви треба да се запитамо зашто се само ријетки уписује на просвјетне факултете.
„Један од разлога су сигурно и мале плате, али прије свега положај просвјетних радника у друштву, али и свих осталих запослених у области образовања, науке и културе. Морамо много више водити рачуна о свим сегментима понашања према радницима у образовању, науци и култури. То подразумијева активност друштва на свим пољима. Морамо поштовати учитеља, наставника и професора“, каже Гњатић за „Независне новине“.
Како школе попуњавају мањак наставног кадра?
О недостатку просвјетног кадра недавно је за наш медиј говорила и Дајана Остојић, директорица ове образовне установе, а како је истакла тада, њима највећи проблем представља проналазак професора информатике.
„Сви професори информатике могу радити и у ИТ индустрији и они због бољих услова и плате све чешће одлазе да раде у приватни сектор. Када је ријеч о математици, ми тренутно имамо колегиницу која је на трудничком боловању и мијења је професор који се вратио из пензије. Такође, имамо и апсолвента који предаје информатичку групу предмета“, рекла је тада Остојићева наводећи да се из године у годину све мање ученика одлучује за било који просвјетни смјер.
