Често вергламо молитву,читамо,читамо,читамо,да би смо на крају рекли “’Завршили смо Богослужење“. Али да ли смо га стварно завршили? И да ли смо стварно истински бар десет минута, срцем учествовали у молитви-е то је питање.
Ко у молитви макар и делић пажње усмери на постизање задовољства, тај је већ обмануо себе. У прелести је онај који се моли зато што се тада лепо осећа. Та жеља да се стално борави у Радости Васкрсења Господњег, али не и да се учествује у страдањима на Крсту, долази од самољубља.
Старац Пајсије Хиландарац
