Постотак обољелих од грипа мањи је од један одсто у односу на цијелу популацију у Републици Српској . Најугроженији су они који болују од одређених хроничних обољења, али је у чекаоницама домова здравља велики број пацијената свих популација. У Дому здравља „ Др Љубомир Ћеранић“ у Сокоцу, повећан је број пацијената због актуелног вируса који траје већ трећи мјесец. Према ријечима директорице Установе, специјалисте педијатрије Адријане Станар, инфлуенци као и јачању и очувању имуног система треба посветити много пажње и бити изузетно опрезан, те водити рачуна о животној доби, здравственом стању и многим другим аспектима.

Од почетка децембра велики је број респираторних инфекција, вируса инфлуенце, параинфлуенце, што називамо вирусом грипа. Ове године актуелан је један јачи, да кажемо мутирајући вирус, који је узрок компликација које се јављају код обољелих. Може се десити да један вирус у року од 21 дана мутира и створи други, селективнији, који је опаснији од претходног. Свјетска здравствена организација потврђује да сваке три године наиђе један талас вируса инфлуенце који је опаснији и прави теже клиничке слике у односу на класични који се протеже сваке године. Поред повишене тјелесне тепмературе, учесталог кашља, цурења секрета из носа, атипично за ово доба године је стомачни вирус праћен повраћањем, мучнином и дијарејом. Хронични пацијенти су у мало већем ризику, те смо због тога обезбиједили адектватан број вакцина против грипа и вршили на вријеме вакцинисање. На сву срећу у Дому здравља „ Доктор Љубомир Ћеранић“ нисмо имали већих компликација – наводи докторица Станар.

Сваке године епидемија грипе свој врхунац достигне почетком фебруара тако да тим породичне медицине у просјеку прегледа око 70 пацијената.

Ријешено је питање недостатка љекара једног тима породичне медицине чије су пацијенте преузимали остали запослени, те од наредне седмице нова докторица ће водити поменути тим.

Докторица Станар објашњава да се грип може лијечити и природним путем али да то зависи од тога да ли су блажи облици грипа, која је животна доб или пацијенти са већ неким болестима.

– Што се тиче превентивних мјера, прије него дође до инфекције важан фактор сваког појединца је здрава исхрана, свјеже намјернице, што мање конзервиране хране. Просторије се морају чешће провјетравати и избјегавати колективна окупљања. Наглашавам посебну опрезност када су у питању дјеца млађа од годину дана, јер немају развијен имуни систем па обична прехлада код старије особе може код беба изазвати озбиљне проблеме. У случају да дође до инфекције, код особа које нису имунокомпромитоване прва три дана се препоручује само скидање температуре парацетамолом и бруфеном уколико нема исцрпљености и дехидрације. Лакше обољелим пацијентима савјетујемо више сна и одмора, конзумирање већих количина течности, витамина Ц, А и Е, минерала цинка и селена, избјегавање стреса. Али ако пацијент дише убрзано, има нападе кашља мора се јавити свом љекару. Ми који се бавимо медицином увијек кажемо и упозоравамо пацијенте да антибиотике не узимају на своју руку, јер се вируси не лијече антибиотицима. Они могу додатно нарушити имуни систем. Љекари су ти који утврђују да ли неопходна терапија на основу постојања неке комликације ( упала уха, плућа те ренална бубрежна инсуфицијенција уколико токсини утичу на бубрежни парехним) – додаје Станар.

Запослени у соколачком дому здравља, иако преоптерећени обавезама и прерасподјелом радног времена због додатног посла кроз хитну медицинску службу успјевају изаћи на крај и сваком пацијенту пружити адектватну медицинску помоћ.