Манастир Светог великомученика Георгија на Равној Романији јединствен је по много чему, а првенствено јер су на његовим унутрашњим зидовима умјесто иконописа уписана имена око 4.100 српских бораца погинулих у одбрани Сарајевско-романијске регије, нагласио је архимандрит Андреј Ковачевић, настојатељ овог православног храма.

-Овај манастир је нова монументална грађевина, никла као плод љубави народа сарајевско-романијског краја, који је желео да се одужи својим синовима и очевима, прецима и јунацима, који су животе дали за слободу српског рода, од времена Турака, балканских ратова, Првог и Другог свјетског рата до минулог одбрамбено-отаџбинског- истакао је архимандрит Андреј у разговору за Срну.

Он је додао да је овај храм свједок времена у коме су Срби након потписивања Дејтонског мировног споразума, бјежећи из Сарајева и околних општина које су до тада биле под контролом Војске Републике Српске, са собом, уз основно за живот, понијели и посмртне остатке своје дјеце и најмилијих погинулих у рату од 1992. до 1995. и највећи број сахранили на Војничком спомен-гробљу “Мали Зејтинлик” на Сокоцу, које има око 1.000 гробних мјеста.

Настојатељ манастира подсјећа да је међу њима било и младих људи без породице и родитеља које нема ко ни поменути, а чија су имена остала уписана као једини свједок њихове жртве и постојања.

Он је додао да је међу именима погинулих уписано и 25 руских добровољаца који су се борили раме уз раме са српском војском.

У манастирској порти је и Капела Светог мученика Петра Зимоњића Сарајевског, митрополита сарајевског и дабробосанског кога су убиле усташе у Другом свјетском рату, и у њој су уписана имена српских хајдука, припадника “Младе Босне”, солунских добровољаца и припадника краљевске војске у Другом свјетском рату из овог краја.

Храм на Равној Романији у народу одмиља назван и Романијска Соколица, каже његов настојатељ, за разлику од других српских манастира саграђен је 2002. године на мјесту гдје раније није постојала црква, а три године касније блаженопочивши митрополит дабробосански Николај прогласио га је манастиром.

-Храм је никао на иницијативу мештанина Петка Томића, који је даровао земљиште за изградњу цркве, и били би грешни пред Богом да то не поменемо- наводи архимандрит и додаје да су ту идеју подржали многи добротвори, заједно са данашњим начелником соколачке општине Милованом Бјелицом.

До рукоположења свештеномонаха Андреја у августу 2005. овај храм је био филијална црква Мокро, а опслуживао ју је прота Милојко Дробњак.

Ахимандрит Андреј је поносан што већ 15 година овај храм духовно живи по канонима Српске православне цркве и стјециште је православних вјерника Сарајевско-романијске регије, оних који долазе из иностранства на манастирски сабор, те туриста и заљубљеника у планинске љепоте Романије из свих крајева.

-Радује да се народ враћа цркви, а нарочито млади људи, захваљујући веронауци у школама, долазе на службе, посебно у време поста, причесте се, венчају, крсте се и крштавају своју децу о чему сведоче наше матичне књиге- каже настојатељ манастира.

Он наглашава да је примјетно осипање села, те велика помјерања становништва на овим, као и другим просторима Балкана, али они који овдје остају радо долазе у манастир на Равној Романији, моле се, саборују и разговарају са свештеником о свим значајним питањима.

Архимандрит Андреј сматра да се током комунизма српски народ више удаљио од цркве него за 600 година под владавином Турака.

-У овом манастиру налази се прелепа икона Мајке Божије Млекопитатељице која је пре десет година донесена са Свете Горе, где су је радили монаси у испосници, те се пред њом чине молитве и молебани за благослов и здравље свих који потребују помоћ Божију, Мајке Божије и светих Божијих угодника- наводи настојатељ манастира.

Фото: Соколац-срце Романије

У порти манастира на Равној Романији постоје манастирски конак и капелица /параклис/ посвећена Светом Јоаникију Девичком.

Овај храм обиљежава саборни дан 10. и 11. августа – Дан освештања манастира, пропраћен низом духовних и свјетовно-културних садржаја, који окупе неколико хиљада вјерника и гостију из земље и иностранства.

Под покровитељством Владе Републике Српске, у Манастиру Светог Георгија служи се централни парастос за све погинуле Србе, у оквиру обиљежавања 16. јуна – Дана одбране Сарајевско-романијске регије.