Двадесет четири године од егзодуса сарајевских Срба биће обиљежено 16. марта на Сокоцу и Палама, најавио је данас градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић. Вуковић је рекао Срни да ће у 12.00 часова бити служен парастос у манастиру Светога Георгија на Равној Романији, након чега ће бити положени вијенци и цвијеће на Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу, а потом ће у 14.00 часова почети духовна академија у Културном центру Пале уз обраћање званичника и гостију.

Дужни смо да понављамо истину да су Срби отишли из Сарајева због тога што су морали и да је егзодус сарајевских Срба други најтежи егзодус у 20. вијеку, након ‘Олује’“, нагласио је Вуковић.

Он је напоменуо да је веома важно причати о томе због неистине која се пласира у страним и федералним медијима већ 20 година уназад да су Срби отишли из сарајевских насеља зато што су то хтјели.

Вуковић је истакао да је због тога Градска управа Источно Сарајево у претходним годинама чинила све да обиљежавање овог догађаја буде подигнуто на највиши ниво.

Наводећи да је ово друга година да сјећање на егзодус сарајевских Срба организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, Вуковић је захвалио свима који су обезбиједили да ово обиљежавање буде са највишег нивоа Српске.

Влада Републике Српске је 16. март – егзодус сарајевских Срба, уврстила у програм обиљежавања историјских догађаја од републичког значаја.

Он 16. марта очекује присуство највиших званичника Републике Српске, али и велики број јавних личности из политичког и друштвеног живота града Источно Сарајево.

Вуковић је подсјетио да је посљедица сарајевског егзодуса, на неки начин, и организација града Источно Сарајево као функционалне јединице која у свом саставу има шест општина, гдје се послије Дејтона окупио домицилни народ заједно са сарајевским Србима који су морали изаћи на подручје ових општина.

„Може се рећи да је посљедица егзодуса и стварање комплетних нових насеља на подручју града Источног Сарајева гдје је народ, заједно са политиком, изградио себи нови живот“, додао је Вуковић.

Не желећи да живе под туђом влашћу, око 150.000 сарајевских Срба је након потписивања Дејтонског мировног споразума напустило своје одбрањене домове и имања.

Током егзодуса, који је почео 17. фебруара 1996. године, а завршен почетком марта 1996, на Војничко гробље „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу пренесени су посмртни остаци 500 сарајевских Срба.

Иако су издржали и НАТО бомбардовање, у миру, након Дејтона, почео је њихов егзодус из општина тадашњег Српског Сарајева – Грбавице, Неџарића, Илиџе, Илијаша, Хаџића, Вогошће, Рајловца, а ова српска насеља припала Федерацији БиХ.