Романије - Љубав побјеђује! 
Поморски пјешадинац, био је херој Стаљинграда снајпериста Василиј Зајцев, старији водник у Тихоокеанској флоти. Зајцев је крајем 1942. убио 242 њемачка војника, укључујући и 11 снајпериста, а међу њима и њемачког аса и начелника снајперске школе у Берлину, Хајнца Конига, који је послат у Стаљинград да уклони Зајцева. Совјетски снајперисти које је Василиј Зајцев обучавао убили су 1106 нациста.
Зајцев је још као дијете научио да прецизно пуца. Деда га је често водио са собом у лов у уралску тајгу. Будући снајпериста је од малих ногу усвајао вјештине праћења крупне дивљачи, маскирања, бешумног кретања по шуми. Дјечак је напредовао, а деда му је за десети рођендан поклонио лук, који је лично направио за унука. Двије године касније, свечано је уручио Василију пушку „Бердан“ калибра 20 милиметара. Његов отац, који је служио у Осмој гардијској царској армији под командом генерала Брусилова, рекао је тада сину: „Штеди муницију, учи да пуцаш без промашаја“. Зајцев је запамтио очев савјет за цио живот, и често га се сјећао у рату.
Лутка као мамац
Како наводе војни историчари, Зајцев је посједовао све врлине које красе доброг снајперисту – оштар вид, истанчан слух, уздржаност, хладнокрвност, издржљивост и војничку спретност.
Ловећи њемачке снајперисте често је користио лутку обучену у совјетску униформу. Непријатељ је насједао, отварао ватру и откривао свој положај.
Притом је Зајцев успио да одабере најбоље положаје, да се маскира и сакрије од нациста тамо гдје никада не би могли ни претпоставити.
Сам Зајцев сматрао је кључном снајперском вјештином размишљање ван калупа и умијеће импровизације.
Творац тактике “групног лова“
Зајцев је у војну тактику увео принцип “групног лова”, када једну борбену зону покривају са разних страна три снајперска пара, са стријелцем и проматрачем у сваком. Показало се да су такве групе врло ефикасне.
Пушка којом се Василиј служио била је стандардна војничка пушка “Мосин-Нагант М-91/30”, калибра 7,62 милиметара са оптичким нишаном.
У то вријеме то је био “ПУ” нишан са увећањем џ3,5, који је касније замјењен са нишаном “ПЕ” увећања џ4.
Ова пушка се сматра најефикаснијом и најмасовније кориштеном пушком Другог свјетског рата, а остала је у употреби на многим бојним пољима и дуго након рата.
Обрачун са најбољим њемачким снајперистом
Према Ентонију Бевору, аутору књиге “Стаљинград”, неки совјетски извори тврдили су да су Њемци током битке за Стаљинград довели команданта снајперске школе мајора Хајнца Конига како би ликвидирао Зајцева.
Послије неколико дана потраге, Зајцев је опазио свог противника скривеног иза парчета изгужваног лима и убио га.
„Било је јасно да имамо посла са искусним снајперистом, па смо одлучили да га заинтригирамо. Први део дана смо морали чекати да нас не би одао одсјај оптике. Након ручка, наше пушке су биле у сенци, а на положај нацисте директно су пали сунчеви зраци. Испод лима је нешто засветлело – снајперски нишан. Прецизан пуцањ – снајпериста пада. У јеку битке смо извукли испод лима мртвог нацистичког мајора. Узели смо његова документа и предали команданту дивизије“, присећао се Зајцев.
Овај наводни двобој двојице чувених снајпериста приказан је у холивудском Филму “Непријатељ пред вратима”.
Зајцев је учествовао у борбама све до јануара 1943. год. када је доживио повреду очију.
Љекари су му успјешном операцијом отклонили посљедице повреде тако да се Зајцев по опоравку поново придружио својој јединици.
Нема мјеста за нас иза Волге
Крај рата дочекао је на ријеци Дњестар у чину капетана. Послије рата, Зајцев је био директор фабрике у Кијеву.
На основу указа Президијума Врховног совјета СССР од 22. фебруара 1943. године Зајцев је добио звање Хероја Совјетског Савеза.
За почасног грађанина града хероја Волгограда проглашен је 1980. године.
Снајперска пушка Василија Зајцева чува се у Музеју одбране у Волгограду, преноси “Руска ријеч”.
Зајвец је умро 15. децембра 1991. у 76. години. Иако је његова лична жеља била да буде сахрањен у меморијалном комплексу на Мамајев Кургану у Волгограду, првобитно је сахрањен на Војном спомен гробљу у Кијеву.
Године 2005. поводом 60 година од Побједе над фашизмом, супруга Василија Зајцева, Зинаида, обратила се руководству града Волгограда с молбом да услише посљедњу жељу њеног супруга и његове посмртне остатке пребаце на Мамајев Курган.
Ова молба је испуњена и 31. јануара 2006. године посмртни остаци Василија Зајцева су пренијети и са највишим војним почастима сахрањени у меморијалном комплексу на Мамајевом Кургану.
Његов ковчег смјештен је одмах поред споменика, гдје је написан његов познати цитат: “Нема мјеста за нас иза Волге”, (односно – нема повлачења).
