Руска Федерална служба безбедности објавила је поводом 80 година од победе у Другом светском рату запањујућу колекцију докумената који се односе на последње дане живота највећег злочинца 20. века, нацистичког вође Адолфа Хитлера, а Курир први ексклузивно у Србији објављује записнике из архива некадашњег совјетског КГБ-а. Историјски документи чије делове објављујемо деценијама су били чувани ван јавности, у трезору ФСБ у области Иваново.
Сандук пун сведочења последњих сведока Хитлеровог живота укључује и оригинале изјава и белешки са испитивања Фиреровог собара, СС-штурмбанфирера Хајнца Лингеа и личног ађутанта СС-штурмбанфирера Ота Гиншеа. Линге је открио да је „залуђени“ Хитлер извршио самоубиство 30. априла 1945. године јер се „плашио да ће бити ухваћен ако покуша да побегне из Берлина“. Оба Хитлерова официра пала су у совјетске руке одмах после рата, а њихово сведочење било је кључно за разумевање Хитлерових последњих сати живота.
„Чудан осећај“
Линге је наводно први ушао у собу у Фиреровом бункеру одмах после самоубиства и помогао је у ношењу и спаљивању леша с Гиншеом и другима.
Иако је општи исказ двојице одавно познат, ово је први пут да су оригинална документа – дуго скривена у архивама совјетског КГБ сада објављена, а постоје и нови детаљи, које Курир први у Србији ексклузивно објављује.
Ниједног од њих, како се до сада мислило, није интервјуисао британски историчар Хју Тревор-Ропер када је водио британску истрагу о Хитлеровој смрти док је радио као обавештајни официр. Тревор-Роперов извештај, детаљно описан у његовој књизи „Последњи дани Адолфа Хитлера“, користио је исказе неколико станара бункера како би убедљиво утврдио да је он себи одузео живот заједно са својом партнерком Евом Браун. Тревор-Ропер је детаљно описао како је „тражио и није успео да пронађе“ Лингеа и Гиншеа, а Руси су „одбили да одговоре“ на његова питања где се они налазе.
Линге је у једном од својих сведочења Совјетима изјавио:
„У тренутку самоубиства Хитлер је имао на себи белу кошуљу са белом крагном на откопчавање и црни прслук, сиву дворедну униформу од финог габардина, дуге црне панталоне од финог габардина, танке црне памучне чарапе и црне кожне получизме. Његова жена је била обучена у фину свилену хаљину, веома танке свилене чарапе и ципеле с клинастим потпетицама (могуће италијанске производње).
Три канистера бензина, које је припремио рајхслајтер Мартин Борман за кремацију тела Хитлера и његове супруге, стајала су на последњем одморишту које је водило из атомског склоништа у башту Рајхсканцеларије.
Сав садржај канистера је просут преко тела Хитлера и његове супруге. Борман нам је показао канистере и сам сишао да узме своје.
Било је око 16 часова и још је било светло. Укупно је сипано 60 литара бензина. Пре него што сам раширио ћебе по поду, ставио сам Хитлерове пиштоље (калибра 7,65 и 6,35) на писаћи сто. Ко их је одатле узео, не знам. Могуће је да је то био рајхслајтер Мартин Борман, или војници који су изнели тело Еве Браун, или Хитлеров собар Хелм Кригер, или болничар Вили Штивиц.
Кад сам се опраштао од Хитлера 30. априла 1945. године, питао сам: „Фиреру, до кога би требало да покушамо да се пробијемо на Западу?“
И добио сам одговор: „За онога који тек треба да дође.“
Линге је такође совјетским обавештајцима одговорио на питање које је бринуло совјетско руководство након што су напали Берлин – да ли је у бункеру умро двојник, а прави Хитлер побегао.
У белешци се наводи:
„Хитлеров двојник није могао да изврши самоубиство јер:
1) Хитлер није имао двојника;
2) Било је немогуће напустити просторије а да вас не виде, јер је постојао само један излаз из собе.
30. децембра 1945.
У потпису Линге Хајнц.“
***
Током многих месеци од хапшења Линге је мењао исказе, рекавши Совјетима: „Морам признати да моје раније сведочење није било скроз тачно. Нисам чуо никакве звуке пуцњаве, већ сам само осетио мирис барута и, на основу тога, обавестио Бормана да се самоубиство догодило… Раније сам погрешно изјавио да је тело Еве Браун било умотано у ћебе. Сада се сећам да није било.“
У једном документу Линде је навео таксативно и разлоге који су подстакли Хитлера да изврши самоубиство:
„1) Било је потпуно бесмислено наставити борбу;
2) Хитлеров страх од покушаја пробоја из Берлина;
3) Хитлерово лоше физичко стање, које више није могло да поднесе никакве тешкоће;
4) Мегаломанија, која није дозвољавала Хитлеру да се поклони пред победником и ступи у преговоре с њима.“
Мењање исказа
Према сведочењу раније ухапшених појединаца из Хитлеровог окружења, он је био први који је ушао у Хитлеров стан у бункеру после његовог самоубиства. Током испитивања 11. маја 1945. године, шеф Службе безбедности Рајха, СС-групенфирер и генерал-потпуковник полиције Ханс Ратенхубер, сведочио је:
„У 16 часова 30. 4. 1945. године, након што сам проверио степениште, дошао сам до Фиреровог бетонског склоништа. Штурмбанфирер Линге ме је обавестио да Фирер више није жив и да је данас извршио најтеже наређење у свом животу… Линге ме је обавестио да му је Хитлер наредио да напусти собу и, ако ништа не чује у року од 10 минута, да поново уђе у собу и изврши његово наређење. Пошто је у том тренутку ставио Хитлеров пиштољ на сто у ходнику, постало ми је јасно шта је мислио под Фиреровом најтежом наредбом и одакле је дошла мрља од крви на тепиху. На основу горе наведеног, дошао сам до закључка да је десет минута након што је Хитлер отрован, Линге упуцао Хитлера… Након што је Хитлер попио отров, Линге је испалио контролни хитац у његову главу како би прославио његову смрт, тиме показујући да је Хитлер умро као војник. Током истраге Линге је инсистирао да је Хитлер извршио самоубиство пуцајући себи у слепоочницу.
Линге је 16. децембра 1945. године одведен у Москву и смештен у затвор Бутирка, а 17. и 18. децембра написао је своје сведочанство о догађајима који су се одиграли у бункеру.
„… 30. априла у четврт до четири по подне Хитлер је дошао у Гебелсову канцеларију да се опрости од њега. Управо сам био у просторији за пријем. Гебелс је желео да позове Хитлера у своју собу, али је Хитлер одбио, напомињући да је његова одлука непроменљива. Опростио се од госпође Гебелс и др Гебелса и вратио се у своју канцеларију. Хауптшарфирер Кругер и ја смо га пратили. Хитлер је рекао да морамо покушати да се пробијемо на Запад како бисмо пали у руке савезника. Још једном ме је подсетио на мој задатак и на портрет Фридриха Великог. Изразио сам му своју оданост и обећао да ћу му остати веран у мислима. Затим смо Кругер и ја напустили канцеларију…“, написао је Линде и наставио:
„Око пет минута касније одјекнуо је пуцањ. Одмах сам обавестио Бормана, који је био у чекаоници (соби испред Хитлерове собе), о томе шта се догодило. Заједно са рајхслајтером Борманом ушао сам у Хитлерову канцеларију… Умотали смо тело у ћебе да се не би видело. Ухватио сам тело за ноге, а Бормана за главу, и изнели смо га кроз задњи улаз из атомских склоништа у парк. Тамо смо га ставили на улаз. Иза нас, стражари су изнели тело Хитлерове жене…“
Хапшење сарадника
За спровођење истражних радњи у Берлину оформљена је Централна оперативна група (ЦОГ) под руководством генерал-мајора Г. А. Мељникова.
Оперативци су ухапсили најближе сараднике Адолфа Хитлера. Међу њима је био и командант одбране Берлина, генерал артиљерије Хелмут Вајдлинг; Хитлеров лични пилот и командант владине ескадриле, СС групенфирер и генерал-потпуковник полиције Ханс Баур; шеф Службе безбедности Рајха (заштита високих владиних и партијских званичника), СС групенфирер и генерал-потпуковник полиције Ханс Ратенхубер; лични представник морнарице у Хитлеровом штабу, вицеадмирал Ханс Вос; начелник Централне одбрамбене области Берлина, СС бригадефирер Вилхелм Монке, као и Виши собар Фирера, СС-штурмбанфирер Хајнц Линге и Хитлеров лични ађутант Ото Гунше и многи други.
Убрзо су сви похапшени и из Берлина пребачени у логор за ратне заробљенике у Познању, а одатле је већина њих авионом превезена у Москву како би се разјаснили детаљи Хитлеровог самоубиства и место боравка других нацистичких вођа.
Као резултат свог рада, официри КГБ су успели да прилично тачно реконструишу догађаје који су се одиграли у бункеру од 20. до 30. априла 1945. године и утврде околности Хитлеровог самоубиства.
Дана 10. маја 1945. године у Москви Хитлеров лични ађутант Ото Гинше смештен је у затворску ћелију у којој су била држана два немачка официра, ратна заробљеника: пуковници Артур Шварц и Хајнрих Готлоб Ремлингер.
Занимљиви су нови детаљи у објављеним документима у којима је наведено и да су рађени психолошки притисци на Гиншеа да би га натерали да се отвори о Хитлеровој смрти. Истражитељи су искористили Ремлингера како би убедио Гиншеа да сарађује. То је био успешан начин да се фанатична лојалност нациста претвори у сарадњу реинтерпретацијом његове „заклетве“ у контексту Хитлеровог самоубиства и напуштања од стране других нацистичких вођа.
„Ремлингер је написао извештај да смо га (Гиншеа) убедили да су га догађаји у Немачкој – посебно Хитлерово самоубиство – ослободили заклетве Фиреру.“
„Сада, с потпуним колапсом Немачке и нацистичког система, више није било разлога да се догађаји који су се одвијали у Фиреровом штабу крију – сада су били само од историјског интереса“, навели су обавештајци и навели:
„Било га је лакше убедити кад се испоставило да су га неки од Хитлерових блиских сарадника (Геринг, Химлер) напустили и окренули се западним силама.“
ОДЛУКА ВОЈНОГ СУДА
У логору провели само пет година
У августу 1948. Линге и Гинше су пуштени из затвора и до јесени 1949. бавили су се „књижевним“ радом, присећајући се своје службе у Хитлеровој пратњи.
Војни суд Министарства унутрашњих послова Ивановске области осудио је 15. маја 1950. године Лингеа и Гиншеа, на основу указа Президијума Врховног Совјета СССР од 19. априла 1943. године, на издржавање казне у радном логору у трајању од 25 година (рок издржавања казне рачунао се од 6. априла 1950. године). Године 1955. обојица су депортовани у Западну Немачку.
Хајнц Линге преминуо је 1980. у Хамбургу, док је Ото Гинше преминуо 2003. од срчаног удара у свом дому у месту Лохмар, у немачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија. Његово тело је кремирано.
ПОТВРДА О ЛЕШУ
Преглед Хитлерових зуба
У више докумената који су угледали светлост дана КГБ детаљно описује и преглед Хитлерових зуба како би се потврдило да је леш његов.
„Дана 5. маја 1945. године, у башти Рајхсканцеларије, официри из 79. стрељачког корпуса 3. ударне белоруске армије открили су јако угљенисане лешеве мушкарца и жене у кратеру од авионске бомбе. Тела су лежала око три метра од улаза у бункер и била су прекривена земљом.
„До 8. маја 1945. године завршен је форензички извештај о лешу мушкарца – вероватно Хитлера. Он је показао присуство у усној дупљи фрагмената смрвљених стаклених ампула… изразит мирис горког бадема… и резултате хемијског испитивања унутрашњих органа који показују једињења цијанида.“
„Дана 10. маја 1945. године Кете Хојзерман, асистент Хитлеровог личног зубара, професора Хуга Блашкеа, испитиван је у стоматолошкој ординацији Рајхсканцеларије.“
„Дана 11. маја и зубни техничар Фриц Ехтман, који је направио Хитлерове протезе, сведочио је. Оба сведока су дала детаљне описе Хитлерових стоматолошких радова по сећању. Јединствене карактеристике мостова, круница и пломби тачно су се поклапале са стоматолошким картонима и рендгенским снимцима у поседу совјетских истражитеља. На њима су посебно приказани фрагменти вилице извађени из мушке лобање, и оба сведока су без оклевања потврдила да припадају немачком канцелару Адолфу Хитлеру.“
Остаци Хитлерових зуба и вилице тренутно се чувају у Руском државном архиву у Москви. Недавне студије су показале да су трагови цијанида присутни на металним деловима протеза, што указује на то да је Хитлер вероватно користио цијанид пре него што је пуцао себи у главу.
ЧИЊЕНИЦЕ
- 56 година имао је Хитлер кад се убио
- 33 године имала је Ева Браун
- 4,5 метара била је дебљина зидова бункера
- 22 метра било је дуго склониште у којем су живели Хитлер и Ева Браун
- 30 просторија имао је бункер
- 250 квадрата била је површина главног бункера, плус 18 соба у горњем делу
- 8 људи је најмање извршило самоубиство у бункеру
- 1939. године почела градња бункера
- 1944. године бункер је додатно ојачан
