Теби горо Романијо је братско окупљање како би се градило заједништво, његовала традиција и наша култура, а све у славу и част наше Романије. Иако романијску регију чине четири општине, Соколац, Пале, Хан Пијесак и Рогатица, романијац је свако ко воли и долази у ове крајеве, ко воли горштачки дух, ко тежи том планинском начину живота и ко је спреман да се жртвује за слободу и част.

Такмичењем за титулу Харамбаше Романије тражи се први међу једнакима, тражи се модерни јунак који је „кадар стићи и утећи и на страшном мјесту постојати“. За побједника су обезбјеђене и вриједне и симболичне награде.

Професор Владимир Бован у научном раду „Преображај историјског хајдука Новака у песнички лик Старине Новака“, објављеном у зборнику радова Српске академије наука и умјетности под називом „Старина Новак и његово доба“ 1988. године, цитирајући Вука Караџића каже:

„Вук Караџић је уз пјесму Новак и Радивоје продају Грујицу још 1815. године у Народној србској пјеснарици, чији је наслов тада био О Новаку, Радивоју и Грујици, навео у белешци следеће: „Новак, Грујица и Радивој били су (по приповијеткама народним) разбојници у Босни и Гори Романији (близу Сарајева). Грујица је био рођени син Новаков, a Радивој побратим.

Новак је био родом од Смедерева, пак је од некакве неправде утекао у Романију и одвео са собом Грујицу и Радивоја. Они су живели у Романији до превелике старости Новакове, но ни од кога нијесу ништа отимали разбојнички, нити су се скитали којекуда, него су понајвише пребивали више сарајевског пута под једном стијеном (која се и данас зове Новакова Стијена), а на путу су држали свагда прострту кабаницу и на њој велики нож или сабљу, те су тада пролазећи трговци бацали на кабаницу колико је који могао и хтјео.

Кад је Новак врло остарио, онда су отишли сва тројица у Приморје Адриатическо к Рисну и Перасту и тамо су, као на покајанију, живели поштено докле нијесу помрли.

Новак је познат код народа српскога како год Краљевић Марко, и о њему пјесама много има.

Он има два презимена: Стари (или Старина) Новак и Дебелић Новак.”“

Више о хајдуцима и њиховом значају можете научити уколико посјетите научни скуп 10. августа „Хајдуци у српској историји и памћењу“ који организују Матица српска, Општина Соколац и ЈУ за културу „Перо Косорић“ Соколац.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите коментар!
Овдје унесите своје име