Вршњачко насиље у Мркоњић Граду гдје је малољетник повриједио ножем другог малољетника, сигнал је свим институцијама, од образовних и здравствених до социјалних, да је потребно интензивније радити на превенцији и правовременом препознавању проблема, рекла је Срни психолог Маја Савановић Зорић.
Зорићева, која је и породични психотерапеут, рекла је да је вијест о инциденту у којем је малољетник код Мркоњић Града тешко повриједио вршњака ножем потресла не само породице, него и ширу заједницу.
“Када се насиље догоди међу дјецом и младима, поставља се кључно питање – како смо као друштво дошли до тачке да конфликт постане овако деструктиван”, рекла је Зорићева и истакла случај вршњачког насиља у Лесковцу гдје је претучен седамнаестогодишњак, који је усљед повреда преминуо у болници.
Према њеним ријечима, недостатак превентивних програма у школама, изостанак едукације о ненасилној комуникацији, као и слабо развијена мрежа подршке за младе, доприносе повећању ризика од насиља.
Она је појаснила да је адолесценција период када млади често немају развијене механизме за конструктивно рјешавање конфликата, па емоционалне реакције могу бити интензивне, а фрустрација понекад надилази капацитете за саморегулацију.
“Међутим, када фрустрација ескалира у физичко насиље, то указује на дубље изазове – од неадекватног модела понашања у породици, вршњачког притиска, до потенцијално присутних траума или занемарених ментално-здравствених проблема”, каже Зорићева.
Овакви инциденти, каже, нису само индивидуални проблем већ су одраз ширег друштвеног контекста.
Према њеним ријечима, родитељи и старатељи играју кључну улогу у обликовању понашања дјеце.
Разговор, активно слушање, постављање јасних граница и пружање подршке у суочавању с емоцијама су основа здравог породичног односа.
Такође, каже, важно је да родитељи буду модели ненасилне комуникације и да знају препознати када дијете показује знакове стреса, анксиозности или агресије.
“Овај догађај је опомена за све нас. Као друштво, морамо радити на јачању механизама подршке младима, улагати у едукацију о емоционалној интелигенцији и ненасилном рјешавању конфликата, те стварати окружење у којем ће се дјеца осјећати сигурно да изразе своје проблеме и потраже помоћ”, рекла је Зорићева.
Указала је да је превентивни рад с породицама, школама и младима кључ за смањење оваквих трагедија у будућности.
“На крају, не смијемо заборавити да су оба малољетника у овом случају жртве – један директно, а други система који га није препознао и заштитио на вријеме. Свако дијете заслужује шансу за здрав развој, а заједница мора преузети одговорност да му то омогући”, закључила је Зорићева.
У мјесту Брдо код Мркоњић Града у четвртак је повријеђен малољетник, који је збринут на Универзитетском клиничком центру (УКЦ) Републике Српске у Бањалуци, а у свему томе учествовао је још један малољетник.
Ове седмице догодио се и напад и у Лесковцу у којем је жртва ученик трећег разреда Текстилне школе из Лесковца који је претучен испред школе. Он је преминуо у лесковачкој болници, а полиција је ухапсила Н.А. /18/ због сумње је седамнаестогодишњаку нанио тешке повреде опасне по живот.
