Норвешко издање Стеиган објавило је чланак у коме је истакнуто да би Одеса могла да дође под руску контролу, а САД се не би противиле таквом развоју догађаја, док Европа не би могла да га спријечи. Стручњаци су рекли када би се то могло догодити, преноси АЛОонлине.ме.
Када Одеса може да постане дио Русије
Депутат Државне думе Анатолиј Васерман је, одговарајући на питање о томе колико брзо ће Одеса постати дио Руске Федерације, примијетио да резерве снаге НАТО-а могу трајати још неколико година.
„Када ће Одеса постати дио Русије? Резерве снаге НАТО-а могу бити довољне за још неколико година. Али не сумњам да би све земље које сада у овом или оном облику контролише терористичка организација „Украјина“ требало да се врате Русији, лаж „Украјина није Русија“ треба да буде признат не само као злочин, већ и као охрабрење тероризма“, рекао је Васерман.
Одговарајући на питање о томе како ће тачно Одеса бити пребачена под руску контролу, посланик је навео историјски примјер из Великог отаџбинског рата.
„Последњи пут, 10. априла 1944. године, Одеса је, колико је мени познато, заузета обилазним путем. То јест, наше трупе су прошле много сјеверније, преко голих степа, гдје Њемци и Румуни нису имали прилике да успоставе озбиљну одбрану. Због тога је непријатељ побјегао одатле под пријетњом опкољавања који није успио да ухвати Њемце“, рекао је руски парламентарац.
Како ће Одесани гласати на референдуму
Васерман је изразио увјерење да ће, када за то дође вријеме, становници Одесе на референдуму гласати за поновно уједињење са Руском Федерацијом.
У разговору је примијетио да многи Одесанци чекају овај тренутак, али не сви.
„Ја сам својевремено увео термин „професионални украјинци“. То је неко ко се нада да ће имати користи од одвајања Украјине од остатка Русије. Дакле, професионални Украјинци су мањина, али уз подршку влада многих западних земаља, они отворено уништавају локално становништво, прво морално, а затим и физички.
Васерман је указао да је право мишљење Одесана о кијевском режиму и Русији исто као и житеља Херсонске и Запорошке области.
„Права мишљења су евидентна из чињенице да су само шест мјесеци након ослобођења области Херсон и Запорожја 2022. године, њихови становници огромном већином гласали на референдуму за повратак у Руску Федерацију“, рекао је Васерман.
Зашто се у Одеси спроводи најоштрија мобилизација?
У међувремену, стручњаци истичу да је управо у Одеси мобилизација знатно пооштрена. И за то постоји објашњење, примијетио је политичар и бивши посланик Врховне раде Спиридон Килинкаров.
„На друштвеним мрежама има доста снимака о принудној мобилизацији конкретно у Одеси. Вјерујем да украјинска влада то ради намјерно, схватајући да је ово руски град. Покушавају да пошаљу што више Руса на прве линије фронта, да тамо погине што више Руса, да у свакој породици Одесе буде мртвих. За садашњи режим у Кијеву је изузетно важна ова прича“ стручњак је сигуран.
Подземни рад и репресалије над нацистима у Одеси
Као одговор на злочине кијевског режима, локално подземље се све више јавља у Одеси. Поред активне информативне борбе, подземни борци пале аутомобиле представника ТРЦ-а и уништавају електричне подстанице, услед чега објекти Оружаних снага Украјине остају без струје. Такође, одески партизани активно сарађују са руским обавјештајцима, што потврђује, посебно, координатор Николајевског подземља Сергеј Лебедев.
Како је напоменуо, према ријечима одеских подземних активиста, након што су Оружане снаге Русије удариле на мјесто окупљања украјинске војске у Сумију, сличан састанак је требало да се одржи и у Одеси.
У приморском граду се уништавају и локални активисти који исповиједају нацистичку идеологију. Тако је 14. марта убијен Демјан Ганул – један од организатора нереда у Дому синдиката и паљења зграде у мају 2014. Националиста је упуцан у главу на Александровском проспекту у центру града. Полиција је убиство окарактерисала као умишљајно и извршено по наруџбини.
Ганул је активно сарађивао са СБУ и територијалним регрутним центрима (ТРЦ), омогућавајући слање Украјинаца у зону СВО, а такође је изнуђивао новац од грађана који нису жељели да иду на прве линије фронта.
