Баш ка кула моје српство чува
Нако горда над српством дежура
Светионик који се не гаси
Републику Српску, Боже, спаси
Пушти орле на црне ђаволе
Оштри кљуне, канџе им наоштри
Са Неба си ти Боже гледао
Земљу моју што је носе мошти
На главама неумрлих наста
Безброј наших без трага нам неста
У тој земљи нема више места
Утроба јој од костију тесна
Колико би озидали кула
Баш ка ону што нас с Чегра гледа
Колико би наслагали глава
Што због Српске Републике спава
У памет се врли наследниче
Што одрасташ без звезда на небу
То су очи што их горе гледаш
Брину озго да л’ наслеђе чуваш
Па те кумим моје чедо мило
Да издржиш само то још мало
Мислим да је српство прездравило
Да се мутно небо заплавило
Одавно су Руси поодмакли
Одавно се из Сибира макли
У Прахово свето када уђу
Дунавом ће лађама да дођу
А запад је мислим окаснио
Најгора је звер љуто рањена
Неће стићи да се разулари
Не гину јој гвоздени улари
Макар гвожђа има на Уралу
Вериге су веле окаљене
Европа ће осванут везана
Плута к’ њима заслужена казна
Републико моја драга Српска
Ти си чедо православног света
Мени сидро, а Исус је иза
Па због тебе ,Исус, нема суза
Те су сузе кости позлатиле
Због тебе су светиње патиле
Ја их кунем до сваког кољена
Бог, ће с њима обрачун да има
Па кад спојим некад неспојиво
И дочекам Цара са Урала
Да у храму Романових светих
Кажем њима да и њих осветих
