Ако желите крупан меснати парадајз и дупло већи род, одговор вјероватно већ имате у канти поред шпорета.
Пепео, оно што остаје послије ложења, једно је од најјефтинијих ђубрива које парадајз обожава. А успут тјера пужеве из лејице.
Онај ко се зими грије на дрва, до прољећа скупи праву малу златну резерву. Умјесто да је бацате у ђубре, просијте је кроз сито и оставите у сувој кофи до сезоне садње.
Зашто пепео даје крупнији плод
Дрвени пепео је препун калијума, магнезијума и калцијума. Управо то су минерали који одлучују колико ће ваш парадајз бити тежак на ваги.
Калијум храни плод, калцијум спречава ону црну трулеж на врху плода, а магнезијум држи листове тамнозеленим и способним да хватају сунце.
Искусни баштовани тврде да уз редовно прихрањивање пепелом принос по жбуну зна да се удвостручи.
Плодови постају тежи, меснатији и мање водњикави, што се одмах осети код прављења ајвара или пасираног сока.
Колико пепела иде око једног стабла?
За одраслу биљку довољна је једна до две шаке пепела у круг око стабла, на раздаљини од око десет сантиметара од стабљике. Лагано га утрљајте у површински слој земље мотикицом.
Поновите на сваке три недеље, не чешће.
Парадајз воли благо кисело до неутрално тло, пХ око 6,5. Ако су вам плодови ситни и биљка бледа, пепео ће поправити хемију земље.
Ако пак имате веома алкално земљиште, смањите дозу или прескочите неколико недеља.
Пепео као природни штит од пужева
Суви пепео је груб и суши слуз, па пужеви једноставно не прелазе преко њега. Направите танак прстен око сваког жбуна и пуж ће скренути у страну. Исти трик ради и против мрава и неких ларви.
Један једини услов мора да буде испуњен, иначе све пада у воду. Пепео мора да буде сув. Чим се покваси од кише или заливања, губи оштрину и пужеви га прелазе као да га нема.
Када посути, а када сачекати
Пепео додајте увијек послије заливања или после кише, када је земља влажна, а ваздух сув. Тако ће се минералима требати неко време да уђу у земљу, а површински слој остаје сув и боцка пужеве. Најбоље време дана је рано јутро или предвече.
Пазите да прах не падне по листовима и стаблу. Вјетар лако однесе пепео, па радите по мирном дану и ако треба, мало попрскајте горњи слој земље да се пепео „залијепи“. Листови парадајза су осјетљиви и не воле алкални филм по себи.
Грешке које упропасте цијели труд
Најчешћа грешка је превише пепела одједном. Више није боље. Превелика доза диже пХ преко мјере и биљка престаје да упија гвожђе, па листови пожуте између нерава.
Друга грешка је мијешање пепела са свјежим стајњаком у истој недјељи. Реакција ослобађа амонијак и азот буквално испари пре него што стигне до корена. Раздвојите их бар двије недјеље.
Зато не бацајте ово благо из канте – дајте својој башти оно што јој природно припада и припремите се за род који ће сломити гране, преноси Крстарица.
