Након краће болести, 10.августа је, у 71-ој години живота, преминуо Миломир Шука, један од најбољих играча ФК „Гласинац“ у периоду од 1972. до 1991. године.
Миломир је рођен 5. марта 1954. године. Регистрован је за Гласинац 1970. године, као шеснаестогодишњак. Прву утакмицу је одиграо 1972. године у Горажду, када се његов Гласинац састао са екипом Радничког, тима који је тада играо важну улогу у босанскохерцеговачком фудбалу.
Био је један један од најстандарднијих играча Гласинца у наведеном периоду. У везној линији, „срцу“ сваког фудбалског колектива, био је неприкосновен. Једноставно речено, незамјењив на тој позицији. Уколико га није било у тиму, тренеру би то донијело силне невоље, јер је требало пронаћи замјену за креативног везњака, човјека који је у трену знао куда треба упутитити лопту да би најистуренији играч дошао у позицију да озбиљно угрози противничког голмана. Играчи задужени за голове, ако им пас упути Шука, нису имали проблем да лопту прослиједе у противничку мрежу. Довољно је да на вријеме схватите намјеру играча који милиметарском прецизношћу лопту шаље на мјесто одакле центрафор најједноставније постиже голове, голмaн није имао ни минималну шансу да спријечи погодак.
Памтиће га соколачки љубитељи фудбала по интелигентој игри, изузетно дугим, прецизним пасовима, пресијецању напада противника, али и по атрактивним головима. Била је права срећа имати у тиму таквог играча и човјека. Није се истицао у причи, тиховао је и у тренуцима када му је нанесена неправда. Истина, било је и бурних ракција на судијску неправду на терену. Када Шулц, како су га звали његови спортски пријатељи, „прокључа“ на терену, онда је свима јасно да су дјелиоци правде много погријешили.
Памтиће га његови суграђани и сви који су га познавали и по преданом раду у соколачкој Дрвној индустрији, гдје се истицао као врстан мајстор у браварском послу. Учио је средњошколце како се постаје мајстор свога заната, оне што су практични дио знања стицали у радионицама чувеног дрвопрерађивачког комплекса у Сокоцу.
Скоро двије деценије носио је дрес Гласинца. Ван фудбалског терена био је само у вријеме одслужења војног рока, од јуна 1973. до августа 1974. године. Окачио је копачке о клин у предвечерје Одбрамбено-отаџбинског рата, у вријеме када се примицала ратна несрећа БиХ. Наравно, човјек племенитог кова, какав је био Шулц, часно је одрадио своју патриотску обавезу и у одбрани Републике Српске.
Старији љубитељи фудбала у Сокоцу најрадије се сјећају тима „Гласинца“ у саставу: И Паунић, М. Реновица, М. Миловић, Д. Гавриловић, М. Паунић, М. Копривица, Д. Ковачевић, Љ. Нешковић, Миломир Шука, М. Тадић, Б. Паунић и З. Кусмук. Прораде емоције када се разговара о овом тиму. С разлогом, јер, како се често говори, била је то генерација која је остављала срце на терену, тим састављен од правих мајстора фудбалске игре, екипа која је играла за публику, за свој клуб, али и за своју душу. Због тога су трибине „Баре“ најчешће биле испуњене до досљедњег мјеста када су на терену били поменути играчи.
Памтићемо Миломира као врсног спортисту – фудбалера, мајстора свог заната, али, и по ономе што је најважније у животу сваког човјека – доброти коју је преносио на све око себе. Хвала му за све што је учинио за соколачки спорт, за своју Романију.
Миломир је сахрањен јуче на Српском војничком гробљу „Нови Зејтинлик“.
